Poezija za decu

Jovan Jovanović Zmaj


Ala Je Lep Ovaj Svet

Ala je lep
ovaj svet,
onde potok,
ovde cvet,
tamo njiva,
ovde sad,
eno Sunce,
evo hlad!
Tamo Dunav,
zlata pun,
onde trava,
ovde žbun,
slavuj pesmom
ljulja lug.
Ja ga slušam
i moj drug.

Jovan Jovanović Zmaj


Čigra I Deca

Naša čigra
lepo igra,
sitno veze,
pravo stoji,
jer se boji.

U nje nije
Božja duša,
ona samo
bič naš sluša.

Al mi deca
bolje znamo,
jer mi biča
ne trebamo,
naša duša
reči sluša.

Recite nam
to je zdravo,
ići ćemo
uvek lepo,
stajaćemo
uvek pravo.

Jovan Jovanović Zmaj


Čupoglavac U Kutiji

Otvoriše kutijicu
Janjica i Nata,
koju im je sa vašara
sinoć don'o tata.

Iz kutije iskočio
čupoglavac mali.
Pa je stao, ko da pita
No! Što ste me zvali?

"Zvali smo te da nam pevaš"
htede reći Jana,
htede reći, al ne može
od teška smejanja.

A Nata bi rado rekla
"Ja te nisam zvala!"
al od straha stisla joj se
ta ustašca mala.

Jovan Jovanovic Zmaj


Deda I Unuk

Uzo deda svog unuka,
metno ga na krilo,
pa uz gusle pevao mu
što je negda bilo.

Pevao mu srpsku slavu
i srpske junake,
pevao mu ljute bitke,
muke svakojake.

Dedi oko zablistalo,
pa suzu proliva,
i unuku svome reče
da gusle celiva.

Dete gusle celivalo,
onda pita živo
„Je li, deda, zašto sam ja
te gusle celivo?“

„Ti ne shvataš, Srpče malo,
mi stariji znamo.
Kad odrasteš, kad razmisliš,
kazće ti se samo!“

Jovan Jovanovic Zmaj

Guščar Laka

Ja sam guščar Laka,
čuvam kraj vrbaka
od jutra do mraka
dva para gusaka.

Tu je dosta trave, vi'te
tom se radujem.
Guske su mi uvek site,
al ja gladujem.

Jovan Jovanović Zmaj


Hvališa

Hvalio se hvališa,
jedan dečko mali,
da on ume jahati
kao husar pravi.

Sto je puta pokušo
u životu svome,
jahao je na konju,
to jest drvenome.

"Sad bi smeo posesti
i Markova Šarca",
Al kad Šarca ne ima,
on će posest jarca.

A jarac je žmirkao,
pa je mirno zasto,
pustio je uzjahat
da vidi husarstvo.

Nosio je hvališu
i tamo i amo
hvališa se osvrto
da li ga gledamo.

A kad jarac poskoči
baš ko parip pravi,
naš se husar spodobi
razjaren po travi.