Uzgoj salate u plasteniku - kako je posaditi i zaštititi

Korišćenjem lutrasila (agrotekstil) povećava se prinos i smanjuje vreme proizvodnje za desetak dana što zavisi i od spoljnje temperature.

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Setva salate za zimsku proizvodnju u plasteniku započinje u septembru. Kada ćete je posejati zavisi od toga kada želite da je berete. Setva za uzgoj u plasteniku seje se u saće od stiropora, a za presađivanje je spremna 20ak dana od setve.

Sadi se na već pripremljenu malč foliju, u dvoredne, četvoredne ili šestoredne trake. Razmak između rasada zavisi od sorte, odnosno od veličine glavice. Razmak može da bude od 20 do 25 cm, a međuredni od 25 do 30 cm.

Korišćenjem lutrasila (agrotekstil) povećava se prinos i smanjuje vreme proizvodnje za desetak dana što zavisi i od spoljnje temperature. Za njegovu primenu nije potrebna dodatna konstrukcija u plasteniku.

Kada je reč o mogućim infekcijama, one se najčešće javljaju na temperaturama oko 10°C i povoljnoj relativnoj vlažnosti vazduha. Pri proizvodnji u zimskom periodu za smanjenja stresnih uslova (kolebanje temperatura, manjak svetlosti, slabija fotosinteza itd.) poželjno bi bilo tretiranje preparatima na bazi aminokiselina.

Prva, preventivna zaštita trebala bi se izvesti u fazi proizvodnje rasada. Koriste se fungicidi na bazi propamokarb hidrohlorida i propamokarb fosetilata dok se naredna vrši prema planu. Druga zaštita vrši se posle rasađivanja. Protiv plamenjače i pepelnice fungicidima na bazi fosetil-aluminijuma, a protiv sive truleži fungicidima na bazi pirimetanila.

Treća se radi 10 do 15 dana nakon druge zaštite. Protiv plamenjače, sive i bele truleži fungicidima na bazi metalaksila, mankozeba i ciprodinila. Protiv lisnih vaši i sovica insekticidima na babzi deltametrina, navodi Živko Šašić na stranicama Savjetodavna Srpske.

Kako bi se smanjila mogućnost pojave bolesti, plastenik je potrebno očistiti i dezinfikovati.

Izvor:agroklub.rs

Zelena salata u plasteniku - tehnologija proizvodnje

Zelena salata pretežno se gaji u jesenjem i zimskom periodu u plastenicima bez dodatnog zagrevanja. Osnovna obrada se sastoji od prvog prolaska frezom, zatim se obavlja osnovno đubrenje i drugi prolazak frezom.

Salata dolazi kao druga kultura u plodoredu, posle paprike, paradajza ili krastavaca. Pretežno se gaji u jesenjem i zimskom periodu u plastenicima bez dodatnog zagrevanja. Osnovna obrada sastoji se od prvog prolaska frezom, zatim se radi osnovno đubrenje i drugi prolazak frezom. Broj prolazaka zavisi od stanja zemljišta i sprovodimo ih dok ne postignemo mrvičastu strukturu zemljišta. Osnovno đubrenje se obavlja mineralnim đubrivima formulacije 1:2:3 (na primer 8:16:24 ili 7:14:21) u količini 150-200 kg/ha. Količine primene đubriva najbolje je prilagoditi prethodno urađenoj analizi zemljišta, savetuje diplomirani inženjer poljoprivrede Živko Šašić.

Dodatna obrada zemljišta

Dodatna obrada zemljišta se sprovodi odmah posle osnovne obrade, to jest nakon freziranja. Prvo se prave bankovi, a zatim postavljaju sistem za navodnjavanje i malč folije. Pravljenje bankova ima višestruku ulogu: koren se nalazi u nezbijenoj zemlji, bolja je aeracija zemljišta i ne dolazi do gušenja korena.

Lateralne trake za navodnjavanje postavljaju se u međuredni prostor (jedna traka/crevo za dva reda), potom se obavlja spajanje na glavni vod i zatvaranje na krajevima traka. Posle sistema za navodnjavanje postavlja se malč folija. Uglavnom se postavlja crna malč folija koja može da bude sa ili bez otvora.

Sadnja i nega

Setva salate počinje od septembra, a vreme setve zavisi od vremena kad želimo da obavljamo berbu. Setva se sprovodi u saća od stiropora (pretežno 104 otvora) ako se ne radi pikiranje i gajbe od stiropora ako se sprovodi pikiranje. Uz optimalne agrotehničke uslove rasad salate je spreman za rasađivanje dvadesetak dana od dana sadnje.

Sadnja salate obavlja se na već postavljenu malč foliju u dvoredne, četvororedne i šestoredne trake. Razmak sadnje zavisi od bujnosti sorte tj. veličine glavice tako da redni razmak može da bude 20-25 cm, a međuredni 25-30 cm. Razmak sadnje se redukuje u zavisnosti od toga da li sprovodimo jesenju ili zimsku sadnju.

Lutrasil (agril, agrotekstil, op.u.) ima važnu ulogu u proizvodnji salate, jer se njegovim korišćenjem povećava prinos i smanjuje vreme proizvodnje za desetak dana (u zavisnosti od spoljašnje temperature, period može biti duži ili kraći). Nije potrebna dodatna konstrukcija u plasteniku, pa se ulaganje odnosi samo na cenu samog lutrasila.

U fazi 4-5 listova trebalo bi uraditi preventivnu zaštitu bakarnim preparatima. Dalja zaštita se sprovodi prema stanju biljke, a posebnu pažnju treba posvetiti pojavi plamenjače i truleži. Pri proizvodnji u zimskom periodu, radi smanjenja stresnih uslova (kolebanje temperatura, manjak svetlosti, slabija fotosinteza itd.) poželjno bi bilo tretiranje preparatima na bazi aminokiselina.

Navodnjavanje i prihrana
Pre presađivanja rasada poželjno je obaviti navodnjavanje do 90% PVK. Prvo navodnjavanje se sprovodi 5-7 dana od dana presađivanja sa normom od 15 mm do 20 mm. Uz prvo navodnjavanje, radi boljeg ukorenjavanja, moguće je izvršiti prihranu fosfornim đubrivima formulacije 1:3:1 ili 1:4:1 u količini od 1 kg/1000 litara vode. Sledeći intervali navodnjavanja se određuju prema stanju i potrebama biljke, a pretežno iznose svakih 7-10 dana sa normom navodnjavanja od 25 do 30 mm.

U fazi od šest do osam listova obavlja se prihrana KAN-om ili AN-om u količini od 80 kg/ha do 120 kg/ha. Sledeća prihrana se sprovodi po potrebi u zavisnosti od stanja biljke. Navodnjavanje je najbolje obavljati ujutru, jer je tad transpiracija najmanja. Najbolji način navodnjavanja je "kap po kap" jer omogućava uštedu vode, a i mogućnost prihrane. Navodnjavanje kišenjem se ne preporučuje u fazi kada su glavice formirane, jer dolazi do nakupljanja vode između listova glavice koje podstiče razvoj bolesti pre svega truleži.

Berba i pakovanje
U plastenicima bez dodatnog zagrevanja berba može početi od 40 do 100 dana od dana presađivanja. Trajanje berbe je obično do pet do sedam dana, nakon čega se radi ponovo presađivanje salate ili osnovna i dodatna obrada za sledeću kulturu. Berba se obavlja ručno. U nekoliko navrata, se seku glavice koje imaju odgovarajuću težinu, oblik i čvrstinu. Posle berbe glavice se peru, a zatim ako je potrebno i pakuju.
Salata se pakuje u gajbice (drvene, kartonske ili plastične). Zbog zaštite od hladnoće (u zimskom periodu) i mehaničkog oštećenja u gajbice treba staviti PVC foliju sa otvorima. Otvori na foliji su važni zbog procesa disanja i cirkulacije vazduha. Koren salate je vrlo osetljiv i već nakon nekoliko sati počinje da menja boju, tamni, čime joj tržišna vrednost znatno opada. Da bi se to sprečilo, koren salate bi pre pakovanja trebalo premazati jabučnom ili limunskom kiselinom koja sprečava tamnjenje.

Dezinfekcija zemljišta u plasteniku

Dezinfekcija zemljišta u plasteniku je važna mera uništavanja štetnih organizama.

Dezinfekcija zemljišta u zatvorenom prostoru podrazumeva izlaganje zemljišta dejstvu fizičkih ili hemijskih činilaca, kako bi se uništili štetni organizami koji se u njemu nalaze. To se pre svega odnosi na Fusarium spp., Pythium spp., Botrytis spp., Rhyzoctonia spp.,Verticilium spp., Bremia spp., Phythopthora spp., kao i nematode, puževe, baštenskog pauka (T.urticae), kalifornijske tripse (F.occidentalis), semena korova i tako dalje.

Pre sprovođenja mera dezinfekcije, potrebno je ukloniti i uništiti preostale biljne ostatke koji sadrže veliku količinu patogena, koji mogu da se razmnože.

Fizička dezinfekcija
Ovaj način dezinfekcije odnosi se na izlaganje zemljišta pari visoke temperature. Međutim, ovu meru je teško izvesti na većim površinama. Iz tog razloga se pribegava drugim vidovima dezinfekcije.

Hemijska dezinfekcija
Ovaj način podrazumeva primenu kontaktnih fungicida ili fumiganata.

Kontaktni fungicidi deluju svojim dodirom na patogene u zemljištu, odnosno na parazite u površinskom sloju.

"Primenjuju se rasturanjem preparata po površini zemljišta, mešanjem sa zemljom, kao i zalivanjem biljaka i zemljišta suspenzijom preparata. Najčešće korišćeni fungicidi za ovu namenu su preparati na bazi: kaptana ili rastvor propamokarb hidroklorida i fosetil-Al", piše za PSSS dipl. ing. polj. iz Niša Gordana Cvetković.

Ovi preparati ne deluju na štetne insekte i semena korovskih biljaka.

Fumiganti deluju gasnom fazom na patogene, insekte, nematode, semena korovskih biljaka. Primenjuje se preparat na bazi a.m. dazomet, koja se koristi za dezinfekciju zemljišta u zatvorenom prostoru, ali i na otvorenom polju. Količina primene preparata je od 30 g/m2 do 60 g/m2.

Fumiganti su jaki otrovi i treba biti pažljiv pri radu sa istim. Plastenici, parcele ili leje u polju tretirane sa dazometom, pokrivene folijom, moraju biti izolovane od ljudi i drugih useva. Ovaj postupak smemo da ponovimo svake tri godine.

"Za fumigaciju je važno dobro usitniti zemljiše. Poželjno je da temperatura na dubini 10 cm - 20 cm bude oko 10 stepeni. Ukoliko je zemljište suvo, treba ga navlažiti do 60%-70% vodnog kapaciteta. Potom se po zemljištu ravnomerno nanese fumigant, isfrezira, zalije vodom i sve zajedno prekrije plastičnom folijom", objašnjava Cvetković.

Granule se aktiviraju za otprilike dva sata od kako dođu u kontakt sa vlagom. Plastenik se zatvara, a folija se drži od sedam do 35 dana, u zavisnosti od temperature. Ako je temperatura viša, gas se brže oslobađa i zemljište je ranije spremno. Nakon isteka ovog perioda, folija se uklanja, sačeka se najviše tri dana dana, a potom se zemljište obrađuje na dubini na kojoj je unesen preparat.

U optimalnim uslovima salata niče za dan-dva. Ukoliko seme salate ne klija ili je poniklo kržljavo, trebalo bi sačekati nekoliko dana i ponoviti test.