Diple

DIPLE

Od mnogih duvačkih, pretežno pastirskih instrumenata, na prvom mestu su gajde, a zatim ostali: cevara, duduk,
dudučka, duduče, diple-karabe i drombulja.

"Diple (grc. diploos dvostruk), narodni duvački instrument, dvostruka svirala s idioglotnim udarnim jezičkom,
rasprostranjen u bosanskim, hercegovačkim, crnogorskim i hrvatskim krajevima. Diple se sastoje od dve cevi,
duge 30-40 cm koje su povrtane ili vrućim gvozdžem prožežene u jednom komadu drva (obično javorina). Na svaku
je cev utaknut po jedan pisak od trske ili bazgovine, na kome je zasečen, odlupljen i tesanjem ili struganjem
stanjen elastičan udarni jezičak. On se u Dalmaciji naziva zaklop a u Slavoniji pero. Katkad se odiže
podmetanjem vlasi ili niti. Da bi se ton piska 'ukrupnio', prilepi se na jezičak malo voska, 'sitniji' se
ton dobija skraćivanjem jezička namotom konca. Pisci su usađeni u gornji, zadebljani deo dipala, koji se
naziva glava. Na nju se katkad nasađuje kutao, levkasta cev duga 5-6 cm, a na donjem delu, koji se natiče na

glavu, nešto uža. Služi kao rezervoar za vazduh. Ponekad je bogato rezbaren, na prednjoj mu je strani često
izrađena 'glava' ili 'prilika', stilizirano ljudsko lice. Duvač drži, da je to lik polubožanstva, te bi se
iz toga moglo zaključiti, da diple potiču još iz poganskih vremena. Na cevima su prozezene rupice, i to na
starijim primercima dipala, na kojima se sviralo jednoglasno, na svakoj cevi šest (u Crnoj Gori katkad sedam),
a na drugoj dve. Na diplama sa po šest rupica na svakoj cevi diplac gornje četiri rupice na jednoj cevi
često zacepi voskom.

U Crnoj Gori još se gdegde upotrebljavaju dipli načinjene od dve odeljene cevi od trstike (zara), koje se
vezanjem spoje i usade u rog (sličan je dvocevni argul Egipćana). Među dalmatinskim diplama razlikuju se tri
tipa: zegarski, otišički i zelovski, prema obliku kutla, koji se nasađuje na glavu."

"Diplar ili diplac, svirač na diplama bez meha, ali i na diplama s mehom. Ponajviše improvizira u dokolici,
dok stado pase u osamljenim brdima. Diplar na diple s mehom može i zapevati, dok mu je mesina dobro napunjena
vazduhom, da i ne prekida svirku. Diplar bez meha stavi usta u gornji širi kraj kutla, malim prstom leve ruke
čvrsto pritisne kutao uz obraze, koji se snažno nadmu. Da bi održao svirku neprekinutom mora diplar znati
udisati kroz nos, a uzduh iz pluća neprestano duvati kroz naduta usta). Diplar postavlja srednja tri prsta
leve ruke na donji, a srednja tri prsta desne ruke na gornji kraj prebiralice.

B.S

Riznicasrpska