Povrće - Biljne vrste

Kres salata

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Kres salata je jednogodišnja, samonikla biljka koja raste uz reke, puteve i na ostalim ruderalnim staništima. Kao povrće koristi se mlada rozeta lišća, oko 30 dana nakon setve, ili ceo nadzemni deo biljke u fazi kotiledona. Bogat je izvor minerala i vitamina (kalijum 550, kalcijum 250, fosfor 38, magnezijum 40 i gvožđe 2,9 mg/100 g sveže kres salate, odnosno karotina 2,19, vitamina B1 0,15, B2 0,19, niacina 1,75 i C vitamina 60 mg/100 g). Najviše se koristi u svežem stanju kao salata. Ima pikantan ukus, otvara apetit, a sadrži i materije s antibiotskim delovanjem.

Razvija rozetu lišća prečnika 15 – 20 cm. Na vrhu cvetne stabljike u uslovima viših temperatura i dugog dana razvije se grozdasti cvet s belim ili svetloružičastim cvetovima. Plod je mala mahuna, sa sitnim crvenosmeđim semenkama. U 1 g može biti 400 do 750 semena.

Agroekološki uslovi gajenja kres salate
Dobro uspeva i u polusenci. Klija već pri temperaturi od 5 - 6 °C, a raste pri 15 – 25 °C, gotovo na svakom zemljištu, a na dobrom vrtnom zemljištu uspeva i bez đubrenja.

Setva kres salate
Ako se želi kontinuirano brati, na otvorenome prostoru seje se od marta do septembra svakih deset dana. Seje se vrlo plitko, širom ili u redove 8 – 15 cm razmaka, s 5 – 8 g/m2 da se postigne skop od oko 1 000 biljaka/m2.

U zaštićenim prostorima gaji se u plastičnim posudicama (11,5x6,5 cm, odnosno 75 cm2) na sterilnom inertnom supstratu dobrog kapaciteta za vodu. Seje se mehanizovano 2 do 3 g semena po posudici. Do nicanja održava se temperatura od 20 – 24 °C, a nakon nicanja 15 – 16 °C uz održavanje ravnomerne vlage supstrata. Kres salata klija na svetlu, pa se seme ne pokriva.

Berba i skladištenje kres salate
Salata se bere 15 do 30 dana nakon setve. Mlado lišće dužine 6 – 10 cm reže se u nivou zemljišta, opere i pakuje u plastične kutije šalje na tržište. Po kvadratnom metru može se postići prinos od 3 do 4 kg.

U zavisnosti od uslova za 8 – 15 dana biljčice su u fazi otvorenih kotiledona, visine oko 5 cm. Tada se posudice slože u odgovarajuće transportne kutije. Na prodajnom mestu ili kod potrošača na sobnoj temperaturi biljčice još dnevno narastu 1 do 1,5 cm. Na rashladnoj vitrini pri temperaturi od 0 do 1 °C mogu se održati do 2 nedelje.

Izvor:agroklub

Tikva

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Tikve imaju vrlo razgranat koren čija se glavnina nalazi u površinskom sloju zemljišta. Stabljika je vreža duga oko 10 m, obrasla dlačicama i uglavnom se ne grana. Listovi su krupni i na dugim peteljkama. Cvetovi su jednopolni, a biljka jednodoma. Seme je valjkasto i spljošteno, krem bele boje i apsolutne težine 150 – 350 g. Najčešće se beru i pripremaju kad narastu do dužine od 10 do 15 cm.

Agroekološki uslovi za gajenje tikve
Tikve su osetljive na niske temperature i biljka strada već od slabog mraza. Za klijanje je potrebna temperatura zemljišta od najmanje 14 °C, ali tada je klijanje vrlo sporo. Pri optimalnim temperaturama od 22 – 24 °C tikve niknu za 3 do 4 dana. Rast se zaustavlja pri 12 °C.

Sade se na sunčana i od vetra zaštićena mesta. Potrebno im je mnogo vlage, posebno u vreme donošenja plodova. Traži dobro rastresito humusno zemljište s mnogo hranjivih materija. Najbolje uspeva na neutralnim zemljištima s pH vrednosti 6,5 do 7,5. Na težim zemljištima organsko đubrenje može poboljšati provetrenost i propusnost zemljišta za vodu. U slučaju dužih letnjih suša tikve treba navodnjavati kišenjem ili kapanjem ako se proizvode na foliji.

Agrotehničke mere u gajenju tikve
Plodored
Na istu površinu tikve ne smeju doći najmanje 4 godine, a pretkultura ne sme biti nijedna tikvenjača.

Đubrenje
Tivu je potrebno đubriti s 25 – 40 t/ha stajskog đubriva. Osim startnog đubrenja redovno su potrebne dve prihrane azotom. Prva prihrana je sa 50 kg azota. Preporučuje pre nego biljke zatvore redove, a druga se daje folijarno ureom ili nekim kombinovanim folijarnim đubrivom.

Nega zasada
Tokom vegetacije, dok biljke ne zatvore redovi, usev se međuredno plitko obrađuje, da bi se zadržala dobra struktura i provetrenost zemljišta, uništili korovi i u zemljište unelo mineralno đubrivo za prihranu. Protiv korova je najsigurniji gajenje na malču od crne polietilenske folije.

Setva / sadnja tikve
Rasad se gaji od aprila u tresetnim posudama na prozorskoj dasci ili se sredinom maja setva obavlja na otvorenom. Sadi se na razmak oko 150 cm red od reda i 60 - 80 cm od biljke do biljke, u zavisnosti od o bujnosti kultivara. Izniknule biljke potrebno je prorediti.

Berba i skladištenje tikve
Redovnim ubiranjem povećava se prinos mladih biljaka i podstiče stvaranje novih plodova. Od tikve se koriste samo mladi plodovi i to ili sasvim mladi od 5 - 6 dana nakon oplodnje, kada je na njima još ostatak krunice cveta, ili malo stariji do 2 nedelje.

Dobro ishranjena biljka uz redovnu berbu može dati 20 – 30 plodova, a to može značiti prinos od 20 – 40 t/ha. Bere se nožem ili makazama, sa oko 2 cm peteljke. Pri gajenju na otvorenom direktnom setvom tikvice se beru od početka jula do kraja avgusta u kontinentalnom području, a u mediteranskom berba počinje oko 2 nedelje ranije. Ako su vreže i lišće zdravi, može se brati do 2 meseca.

Pakuju se u plitke gajbice do 5 kg ili u kartonske kutije. Ako je potrebno mogu se uskladištiti pri 10 °C i 95 % relativne vlage vazduha najviše nedelju dana.

Stočna keleraba

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Stočna keleraba (podzemna keleraba) je dvogodišnja biljka. Poreklom je iz srednje Evrope i najbolje uspeva u podneblju umerene klime jer je dosta otporna na hladnoću (do -10 °C). Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, ilovače i peskovite ilovače.

Za ishranu se koristi koren, koji je loptastog oblika, mase od pola do više od jednog kilograma. Boja kore gornjeg dela korena, koji obično izraste iznad zemlje, je zelenoljubičasta, dok je donji deo žutonarandžast. Meso korena je bledonarandžaste boje, čvrsto je i sočno. Odlikuje se slatkastim ukusom, koji potiče od eteričnih ulja i šećera (glukoze i saharoze).

Agroekološki uslovi za gajenje stočne korabe
Optimalna temperatura za rast i formiranje pravilne zadebljale stabljike iznosi 14 – 20 °C danju i 8 – 12 °C noću, a temperatura zemljišta mora biti viša od 8 °C. Ako nakon sušnog perioda padne jača kiša, zadebljala stabljika puca. U trenutku presađivanja keleraba se zaliva s 30 - 40 mm vode, a zatim svakih 5 - 8 dana do stvaranja zadebljanja stabljike s 20 - 30 mm vode. Za ranu proizvodnju pogodnija su lakša zemljišta koja se brže zagrevaju, a za jesenju proizvodnju povoljnija su srednje teška zemljišta s većim kapacitetom za vodu uz reakciju zemljišta pH 6 – 7,5. Na kiselijim zemljištima potrebno je dodavati kreč.

Agrotehničke mere u gajenju stočne korabe
Stočna keleraba se obično sadi nakon kulture đubrene organskim đubrivima. Do ponovne sadnje na isto mesto trebalo bi proći najmanje 3 godine. U đubrenju se preporučuje 125 kg/ha azota, 65 kg/ha fosfora i 15 kg kalijuma. Seje se preciznom sejalicom na međuredni razmak od 40 – 50 cm, uz utrošak 1,5 – 2,5 kg semena po hektaru. Kada postigne željenu veličinu korena vadi se odgovarajučim iskapačem. Odstranjuje se lišće koje se koristi za stočnu hranu.

Nega zasada stočne korabe
Rana stočna keleraba sadi se na uzdignute gredice, koje treba pripremiti barem 2 nedelje pre planirane sadnje, da se zemljište slegne i površinski sloj dobro prosuši. Malč od crne PC folije omogućuje brže zagrevanje površinskog sloja zemljišta i bolje uslove za rast biljaka nakon sadnje. Za jesenju proizvodnju gredice nisu preko potrebne, ali pre sadnje zemljište bi trebalo dobro natopiti.

Međuredna obrada uz prihranu azotom može se sprovesti kada stabljika počne zadebljavati. Najvažnija mera nege je održavanje vlage zemljišta iznad 65 % poljskog vodnog kapaciteta, da u slučaju jačih padavina ne dođe do pucanja zadebljale stabljike.

Spanać

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Spanać je jednogodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici Chenopodiaceae. Potiče iz zapadne Azije (područja današnjeg Irana) gde se gaji i konzumira već više od 2 000 godina. Kod nas se najviše proizvodi za tržište u svežem stanju na porodičnim gazdinstvima. Preko 1/3 ukupne suve materije spanaća čine belančevine, koje sadrže sve esencijelne aminokiseline. Bogat je mineralima, naročito gvožđem, a od vitamina karotinom, vitaminima B grupe i vitaminom C. Spanać ima sposobnost većeg nakupljanja nitrata koji potencijalno mogu postati štetni, naročito za decu mlađu od godinu dana. Sami nitrati nisu štetni, ali prelaskom u nitrite mogu izazvati methemoglobinemiju, koja u ekstremnom slučaju može biti i smrtonosna. Nitrati se većim delom nalaze u peteljci lista, pa se korištenjem samo liske eventualni negativni učinci smanjuju. Pospešuje izlučivanje vode iz organizma, a time olakšava rad srca i bubrega i snižava krvni pritisak. Spanać se ne preporučuje reumatičarima i bubrežnim bolesnicima zbog pospešivanja stvaranja kamenca u bubrezima.

Agroekološki uslovi
Temperatura
Spanać je biljka umerene klime. Najbrže raste pri temperaturi od 18 do 20 °C. Na temperaturi nižoj od 10 °C rast je usporen. Niske temperature tokom rasta utiču na kvalitet lišća (listovi su sitniji, deblji i više naborani). Pojedini kultivari mogu podneti do -10 °C bez posebne zaštite. Klijanje započinje već malo iznad 0°C, ali vrlo sporo. Optimalna temperatura za nicanje iznosi 20 °C.

Voda
Količina padavina, odnosno obezbeđenost biljke vodom utiče i na sadržaj nitrata. U sušnim uslovima količina nitrata u lišću spanaća nešto je manja. Budući da u peteljci lista ima 3 do 8 puta više nitrata nego u lisci, kultivari kratkih peteljki u tom pogledu imaju prednost.

Zemljište
Za gajenje spanaća pogodna su lakša do srednje teška zemljišta, dobrog kapaciteta za vodu i vazduh kao i dobre propusnosti za vreme jačih padavina. Za dobru i stabilnu strukturu zemljišta poželjno je do 5 % humusa uz neutralnu ili slabo kiselu reakciju (pH 5,5 – 7,0).

Agrotehničke mere
Plodored
Loše pretkulture za spanać je on sam i ostale kulture iz iste porodice. Cveklu, blitvu, šećernu i stočnu repu treba izbegavati i na susednim parcelama zbog mogućnosti prenosa virusnih bolesti. Spanać se ne seje nakon đubrenja organskim đubrivima zbog mogućnosti prevelikog nakupljanja nitrata. Zbog kratke vegetacije dobro se uklapa u plodosmenu s ostalim povrtarskim kulturama u intenzivnoj proizvodnji s 2 - 3 useva godišnje.

Obrada zemljišta
Za prolećnu setvu brazda se tanjira u jesen, a za jesenju setvu dodaje se mineralno NPK đubrivo (prema analizi zemljišta) u količini od 350 - 400 kg/ha formacije 8:16:24 ili 8:26:26. Potrebno je izvršiti jednu prihranu azotnim đubrivom koja ne sme biti izvršena prekasno. Na težim zemljištima dobro je formirati uzdignute gredice, a površina mora biti izravnata i fine mrvičaste strukture da se omogući što ravnomernija dubina setve.

Đubrenje
Đubrenje spanaća zavisi od zaliha hraniva u zemljištu, a mora se voditi računa i o biljnim ostacima prethodne kulture, koja može ostaviti znatnu količinu hraniva. Na dobro obezbeđenom zemljištu s oko 30 mg fosfora i približno isto toliko kalijuma na 100 g zemljišta kao i 0,10 - 0,30 % ukupnog azota, prinos spanaća najviše zavisi od đubrenju azotom. Zbog mogućnosti prevelikog nakupljanja nitrata u lišću, upravo đubrenje azotom treba sprovesti oprezno, u zavisnosti od namene spanaća, pretkulture, sezone gajenja, načina gajenja i kultivara. Đubrenje kalijumom u obliku kalijumova hlorida ima prednost jer hlor smanjuje nakupljanje nitrata u lišću. Na srednje obezbeđenom zemljištu azotom za đubrenje spanaća ne bi trebalo koristiti više od 100 kg/ha čistog azota, i to prvenstveno u sulfatnom ili amidnom obliku.

Sorte
Kultivari namenjeni preradi imaju glatke listove (da se lakše peru), dužih peteljki i uspravne rozete (lakše se kose i zahvata se više liski), srednjezelene i tamnozelene boje lišća. Kultivari za tržište više su ili manje naboranog, odnosno mehurastog, tamnozelenog lišća i kratkih peteljki. Takav se spanać bolje pakuje i manje zbija u amblaži, što omogućuje bolju aeraciju (strujanje vazduha). Od bioloških svojstava najvažnija je otpornost na visoke i niske temperature i otpornost na brzo prorastanje. U zavisnosti od tih svojstva pojedini su kultivari namenjeni za ranu prolećnu, kasnu prolećnu ili letnju proizvodnju, kao i za rano jesenje, kasno jesenje ili ozimo gajenje. Otpornost sorte na bolesti, a naročito na plamenjaču spanaća od osobite je važnosti.

Setva / sadnja
Vreme i način setve najviše zavisi od klimatskog podrčja. Budući da spanać može nicati već pri temperaturama oko 0 °C, a mlada biljka može podneti blage mrazeve, setva prolećnog spanaća može početi čim to vremenske prilike dopuste, odnosno stanje vlage u zemljištu omogući operacije pripreme za setvu. To u kontinentalnim područjima ponekad može biti već u drugoj polovini februara, ali u većini slučajeva krajem marta. U mediteranskom području prolećni spanać može se sejati krajem januara i tokom februara. Za ovu setvu biraju se rani kultivari, koji intenzivnije rastu, brže postignu tehnološku zrelost, ali u uslovima dužeg dana brže prerastaju. Što je kasnija setva, kasni kultivari koji sporo prerastaju imaju prednost. Pri kasnijoj setvi u uslovima navodnjavanja do berbe treba od 45 do 65 dana.

Spanać prezimi u fazi 2 do 4 prava lista, a u proleće nastavlja rast. Tako njegova vegetacija može trajati 150 do 180 dana. Prema tome kod nas je moguća prolećna, letnja, jesenja i zimska proizvodnja spanaća, što omogućuje snabdevanje tržišta svežim spanaćem tokom cele godine.

Spanać se direktno seje na stalno mesto preciznom sejalicom uz međuredni razmak od 15 - 30 cm, razmak u redu 3 - 5 cm i na dubinu od 3 - 4 cm. Korisno je sejati u četveroredne ili peteroredne trake s razmakom od 50 - 60 cm između traka, što omogućuje prohod traktora. Za ranu prolećnu i ozimu proizvodnju dobro je sejati na uzdignute gredice. Površina gredice se u proleće pre zagreje, a tokom jeseni i zime manje je izložena stagniranju vode u slučaju jačih padavina. Za proizvodnju za tržište, kada se beru cele rozete, planira se sklop od oko 100 biljaka po kvadratnom metru, a za preradu, kada se spanać kosi, 150 do 250 biljaka. Norma setve određuje se na osnovi apsolutne mase i klijavosti semena, a orjentaciono za 1 ha potrebno je 25 do 40 kg semena.

Berba i skladištenje
Na pojedinim lokacijama u mediteranskom području spanać se bere i zimi, a u kontinentalnom području ozimo gajenje otpornih kultivara omogućuje ranu prolećnu berbu. Spanać se bere kada ima 5 - 8 sasvim razvijenih listova. U tehnološkoj zrelosti biljka može imati i do 25 listova, uključujući i nerazvijene listove, u zavisnosti od sezone gajenja. Bere se pre početka prerastanja (pojave cvetne stabljike). U letnjom periodu optimalno razdoblje berbe vrlo je kratko (svega 2 do 3 dana).

Za tržište se obično beru cele rozete spanaća, a za preradu spanać se kosi. U kućnim vrtovima za vlastite potrebe mogu se brati listovi u više navrata. Ručna berba spanaća zahteva dosta radnog vremena. Spanać za preradu kosi se odgovarajućim kombajnima koji pokošeno lišće odmah prenose u vozilo i transportuju na preradu. Prinos spanaća zavisi od roka setve, kultivara, ostvarenog sklopa i vremena berbe. Prolećni i ozimi spanać može dati prinos 10 do 20 t/ha, a jesenji 15 do 30 t/ha.

Košenjem spanaća zahvata se manje peteljki nego berbom cele rozete, što takođe utiče na količinu nitrata. Pravilnom doradom spanaća za tržište (pranje u ledenoj vodi, pakovanje u prikladnu ambalažu u rastresitom sloju, prodaja na rashladnoj vitrini) smanjuje se mogućnost prelaska nitrata u nitrite. Spanać za zamrzavanje ili za dečju hranu treba preraditi u najkraćem mogućem roku (za nekoliko sati nakon berbe).

Spanać za tržište neposredno posle berbe pere se hladnom vodom i nakon što se ocedi, rastresito (bez zbijanja) se pakuje u duboke gajbice. U retkim slučajevima može se skladištiti nekoliko dana u hladnjači pri 0°C i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 95 %. Održivost u hladnjači može se produžiti vitalizacijom, procesom usporavanja starenja. Spanać se konzervira zamrzavanjem, ređe sterilizacijom u limenkama. Pre zamrzavanja blanšira se u vodi pri nešto nižoj temperaturi (80 °C) jer tako bolje sačuva boju.

Špargla

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Špargla je sezonsko povrće i njeni izdanci se beru u u maju i junu. U Evropi se više ceni bela špargla, iako zelena ima bolju hranidbenu vrednost. Specifični miris i ukus potiče od eteričnih ulja, tirozina i metilmerkaptana, glikozida, jantarne i asparaginske kiseline, arginina, holina, saponina i flavonoida. Špargla se ceni kao dijetalno povrće naročito za dijabetičare.

Morfološka svojstva špargle
Špargla je trajnica, sa životnim vekom 15 i više godina. Ona ima sposobnost da u nepovoljnim uslovima uđe u mirovanje i odbaci nadzemne delove. Sitno i nežno korenje ima adsorpcionu funkciju, a velika masa korena debljine oko 5 mm služi za deponiranje rezervi za rast novih nadzemnih organa nakon perioda mirovanja. Debelo korenje odumire nakon 3 godine, a iznad nega razvije se novo na gornjem delu podzemne stabljike, rizoma, što je razlog postupnog dizanja podzemnog busena.

Na razgranatom rizomu pri kraju aktivne vegetacije, u jesen, formiraju se pupoljci, koji će u sledećoj vegetaciji dati nove biljke. Na četverogodišnjem do peterogodišnjem rizomu može biti 10 – 15 ili čak 30 pupoljaka.

U početnoj fazi rasta, kada su stabljike (izdanci) dugi 15 – 25 cm, debeli na bazi 1 – 4 cm, sa zatvorenim vrhom i priljubljenim ljuspastim listovima, koriste se kao povrće. Špargla počinje da cveta u drugoj ili trećoj godini, a zatim cveta svake iduće godine. Biljke koje imaju muške cvetove imaju više izdanaka (stabljika). Plod je sočna bobica veličine zrna graška, u fiziološkoj zrelosti crvene boje, s najviše 6 semena nepravilno okruglog oblika. U 1 g može biti 40 – 60 semena.

Agroekološki uslovi za gajenje špargle
Temperatura
Seme špargle sporo klija, a minimalna temperatura klijanja iznosi 15 °C. Potapanjem semena u toploj vodi četiri do pet dana (29 – 32 °C) može se znatno pospešiti nicanje. Za rast i razvoj povoljne su temperature od 12 – 26 °C.

Voda
U vreme aktivne vegetacije optimalna je količina padavina 240 mm, a od toga u julu i avgustu 160 mm. Prema tome, u nekim područjima špargla se može uzgajati i bez navodnjavanja, ali tamo gde su česte dugotrajne letnje suše, samo navodnjavanje može osigurati dobar prinos sledeće godine.

Zemljište
Za gajenje su pogodna lakša zemljišta, manjeg fizičkog otpora i bolje aeracije (vodo-vazdušnog odnosa). Za proizvodnju bele špargle pogodnija su peskovita zemljišta uz obilno đubrenje organskim đubrivima, a za zelenu šparglu pogodna su srednje teška, ali ne i teška zemljišta. Zemljišta trebaju biti neutralna i blago alkalična ili kisela (pH 5).

Agrotehničke mere gajenja špargle
Plodored
Špargla je višegodišnja kultura koja ostaje na istom mestu 10 – 12 godina. Zasnivanje novog zasada na istoj površini ne preporučuje se pre 4 – 5 godina.

Obrada zemljišta
Za prolećno zasnivanje zasada pripremu zemljišta treba započeti već prethodne jeseni ili zime dubokim oranjem na 40 – 60 cm, ili oranjem na 30 – 40 cm s podrivanjem do 70 cm, u zavisnosti od zemljišta. Uz tu operaciju unosi se stajsko đubrivo ili drugo organsko đubrivo kao i kalijum i fosfor uz manju količinu azota. Na zemljištima kiselijim od 5,5 može se uz to dodavati i odgovarajuća količina kreča. Za direktnu setvu zelene špargle u proleće se zemljište višekratno površinski obrađuje, da bi se uništili iznikli korovi. Budući da se zbog obnavljanja mesnatog korenja ceo rizom postepeno diže prema površini zemljišta, tokom vegetacije redovi se postepeno nagrću.

Đubrenje
Preporučuje se organsko đubrenje svake 3 godine s 30 – 100 t/ha stajskog đubriva, do 25 t/ha treseta ili komposta, zelenišna đubrenje zaoravanjem useva boba, grahorice, deteline ili žitarica uz dodatak azota. Mineralna đubrenje raspoređena je na 5 godina i kreće se oko 75 kg/ha azota, 35 – 65 kg/ha fosfora, 165 – 185 kg/ha kalijuma.

Nega zasada špargle
U prvoj godini sadnje glavne su mere borba protiv korova, očuvanje površinske strukture i potrebne vlage. Međuredna obrada, naročito u prvim godinama, mora biti sasvim plitka, da se ne ošteti korenje.

Setva / sadnja špargle
Seje se prethodno namočeno seme u toploj vodi, kao što je već spomenuto, u redove na razmak 1,2 – 2 m, ili u dvoredne trake s razmakom redova u traci 30 – 40 cm. Razmak semena u redu planira se na 10 – 15 cm uz dubinu setve od 5 cm. Za takvu setvu potrebno je 1 – 2 kg/ha semena.

Berba i skladištenje
Kada na 20 cm dubine zemljišta temperatura dostigne 12 °C, iz podzemnog izbojka počinju klijati novi izdanci. Tada počinje berba. Maksimalni kapacitet rodnosti špargle postiže se ručnom berbom 2 - 3 puta dnevno, a neki proizvođači beru svaki dan, što omogućuje veću zastupljenost viših klasa. Zelena špargla bere se kada je izboj 18 – 23 cm dug, a vrh mu je još sasvim zatvoren. Reže se posebnim nožem, malo iznad površine zemljišta, ali postoje i mehanizovana berba (kombajn). Bela špargla se može saditi ispod folije kojoj je jedna strana skroz pričvršćena, tako da berači s jedne strane otkriju foliju, uberu izdanke i red pokriju folijom.

Ubrane špargle ispiraju se pod mlazom vode, sortiraju se u snopiće po 0,5 kg i pakuju pojedinačno u perforifranu PE foliju. Slažu se u letvarice ili kartonske ugaoije i prekriju folijom. Bela špargla može se skladištiti do 15 dana na temperaturi od 1 °C i pri relativnoj vlagi vazduha od 95 %. Zelena špargla takođe je osetljiva, pa put od berbe do dorade mora biti što kraći. Ona se često ne treba prati, nego se odmah klasira po dužini i debljini, slaže u snopiće i ravno podreže.

Leblebija

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Leblebija je jednogodišnja zeljasta biljka. Koren joj je vretenast i razgranat i dopire do 1 m dubine, a 40 – 50 % ukupne mase korena nalazi se dublje od 20 cm zemljišta, što mu omogućuje dobru snabdevanje vodom i hranivima iz dubljih slojeva zemljišta. Stabljika pri kraju vegetacije odrveni, a može biti visoka 30 – 80 cm. Listovi su neparno perasti, sa 13 – 17 liski a grančice i mahune su prekrivene sitnim dlačicama. Cvetovi su leptirasti, sitni beli, ružičasti, ređe plavičaste boje. Seme leblebije nalazi se u kratkoj, dlakavoj mahuni (1 – 4 cm duga), koja najčešće sadrži jednu do dve semenke. Boja semena može biti krem, žuta, smeđa, zelena ili crna. Izgledom je slična plodu graška osim što je leblebija malo veća i nema baš pravilan okrugao oblik. Zrela mahuna ne puca, a prezrela otpada. Na jednoj biljci može biti do 100 mahuna.

Agroekološki uslovi za gajenje leblebije
Temperatura
Minimalna temperatura za nicanje iznosi 5 – 6 °C, ali u takvim uslovima niče za oko 3 nedelje. Pri temperaturi zemljišta od 8 – 10 °C niče za 10 – 15 dana, a najbrže je nicanje pri 25 °C za 5 dana. U početnoj fazi rasta leblebija je otporna na niske temperature i može podneti -6 do -8 °C. Kasnije se potreba za toplotom povećava, pa je optimalna temperatura u vegetativnoj fazi 20 – 24 °C, a u vreme cvetanja oko 25 °C.

Voda i zemljište
Leblebija je jedna od najotpornijih mahunarki na sušu. Najveća joj je potreba za vodom u vreme formiranja pupoljaka i u cvetanju. Uspeva gotovo na svakom zemljištu, osim vrlo teških i vrlo kiselih zemljišta. Podnosi blago zaslanjena zemljišta.

Agrotehničke mere pri gajenju leblebije
Najbolje pretkulture su mu okopavine, a posle njih strne žitarice. Leblebija se može češće uzgajati na istoj površini, što je prednost za sušna područja, gde nema mogućnosti za navodnjavanje. U osnovnoj obradi i pripremi zemljišta za setvu preporučuje se đubrenje na bazi 20 – 30 kg/ha azota, 40 – 90 kg/ha fosfora i 20 – 35 kg/ha kalijuma.

Setva leblebije
Gaji se u mediteranskom području i seje se od kasne jeseni do ranog proleća. Klija pri niskim temperaturama i dobro podnosi mrazeve, pa se u kontinentalnom delu može sejati već početkom marta. Može se sejati na međuredni razmak od 30 – 70 cm, a razmak u redu 10 – 30 cm, što pretpostavlja potrebu semena od 50 – 15 kg/ha, u zavisnosti od krupnoće. Dubina setve iznosi 5 – 7 cm, dublja je na lakšim i suvljim zemljištima, a plića na težim i vlažnijim. Ako je posejana na širi razmak, može se vršiti međuredna kultivacija.

Berba i skladištenje leblebije
Leblebija prilično ujednačeno sazreva, a mahune ne pucaju, pa je lako odrediti termin žetve. Žetva se obavlja adaptiranim kombajnom kao za pasulj. Na manjim površinama biljke se čupaju ili žanju, a nakon sušenja vrše. Prinosi zrna mogu dostići 3,2 t/ha. nakon žetve seme treba sušiti, pa tek onda uskladištiti.

Salata

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Salata pripada porodici glavočika (Compositae). Glavičasta salata sadrži prosečno 94 % vode, 2 % šećera, 0.6 % sirove celuloze, 0.6 % mineralnih materije i 1.2 % sirovih proteina. Salata je bogata vitaminom C, B1, B2, karotinom i dr. Od mineralnih materije bogata je solima kalijuma, gvožđa, fosfora i dr.

Iz glavnog korena salate izbijaju postrane korenove žilice prvog i drugog reda. Kako je salata jednogodišnja zeljasta biljka masa korena smeštena je u površinskom sloju zemljišta, to je očito kod biljaka koje se gaje iz rasada. Lišće je sedeće, okruglo, nazubljeno što zavisi od sorte salate. Cvetno stablo je razgranato, a na vrhu grana nalaze se glavičaste cvasti sa žutim cvetovima. Salata je samooplodna biljka. Seme za setvu je sitno, a klijavost zadržava 4-5 godina.

Salate glavatice dele se u dva tipa:

Kristalke - ivice listova jače su nazubljene
Maslenke - (puterice) nežnih su listova i ravnog lisnog obruba
Agroekološki uslovi
Temperatura
Najpogodnije vreme gajenja na otvorenom je proleće i jesen, kada temperatura nije visoka. Seme salate niče na temperaturi 15-20 ºC, seme iznikne za 2-4 dana. Za otprilike 45-55 dana (što zavisi od sorte) salata dostiže svoj maksimum rasta. Temperatura viša od 20 ºC, posebno, ako je suvo zemljište i vazduh, nepovoljno će se odraziti na količinu i kvalitet prinosa.

Voda
Za salatu je potrebno rastresito humusno zemljište koje dobro zadržava vlagu. Tokom gajenja salate biljke trebaju dovoljno vlage, što znači do zatvaranja sklopa, a to je početak glavičanja. Potrebno je 15 l vode/m2 dva puta nedeljno ako nije intenzivan sunčani period. Zalivanje treba primeniti ako je to moguće kada nisu jako oblačni dani.

Zemljište
Salata najbolje uspeva na plodnom i rastresitom zemljištu, bogatom organskim materijema. Staklenička zemljišta uglavnom su pripremljena tako da se na njima salata veoma uspešno gaji i razvija. Treba imati na umu da je ova biljka veoma osetljiva na visoku koncentraciju soli u zemljištu. Optimalne vrednosti pH zemljišta za salatu su 6,0-6,5-7.

Agrotehničke mere
Plodored
Salata može podneti dugotrajni gajenje na istoj površini, ali ipak je poželjna barem jedna pretklutura iz druge porodice. Zbog kratke vegetaciju salate, moguće je odgajiti 2-3 useva godišnje, a često se salata gaji i kao međukultura.

Obrada zemljišta
Zemljište se obrađuje na dubini 20-25 cm, a mineralna đubriva ne treba zaoravati jer se korenov sistem salate razvije dosta plitko, pa se usled čestih zalivanja mineralna hraniva lako spuste do potrebne dubine. U jesen je dobro u zemljište zaorati stajsko đubrivo ili zreo kompost. Kako je u zaštićenom prostoru uglavnom supstrat kvalitetan, obrada zemljišta ne predstavlja poseban problem. Na mestima gde je došlo do zbijanja zemljišta prilikom gajenja prethodne kulture obavezna je mera podrivanja sa specijalnim mašinom - podrivačem. Ova mera omogućuje rastresanje zemljišta i provetravanje do 35-40 cm dubine.

Đubrenje
Rano u proleće zemljište se fino rastrese, a predsetveno se može dodati oko 150 kg/ha mineralnog đubriva NPK 7:14:21 (ako agrohemijska analiza zemljišta nije izvršena i nema preporuke). Tokom rasta usev treba prihranjivati KAN-om, i to od 70-100 kg/ha (kod primene ovog đubriva treba pripaziti da granule ne dođu na list salate što bi izazvalo palež).

Setva i sadnja
Da bismo salatu brali početkom 12 meseca u zaštićenom prostoru, setva se obavlja oko 20. oktobra, a rasađivanje mesec dana posle. Berba se uglavnom obavlja kroz 5-10 dana. U savremenoj stakleničkoj proizvodnji rasada salate, gaji se u specijalno pripremljenim sabijenim tresetnim kockicama veličine 3-4 cm. Setva se obavlja piliranim semenom pomoću specijalnog mašine koji ulaže jednu po jednu semenku u svako konusno udebljenje kockica. Zasejane kocke treba zaliti i pokriti plastičnom folijom dok seme ne počne nicati. Uz optimalne uslove rasad je spreman za rasađivanje za 20-ak dana. Da bi se postigao navedeni rok prispeća sadnica, bitno je da se do nicanja održava temperatura 15-18 ºC, a posle nicanja 10-12 ºC. Relativna vlažnost vazduha održava se između 60-70 %. Rasad se proizvodi i u plastičnim ćelijama ili u ćelijama od stiropora i na taj način postiže se ušteda u potrošnji supstrata. Ako se salata seje na stalno mesto na gredici, mora se načiniti 1 cm duboki kanalčić. Salata se proređuje u više navrata, tako da se postigne konačni razmak između biljaka 25-30 cm, a razmak redova 30 cm. Razmak zavisi od bujnosti sorte, kvaliteta zemljišta i vremenskih uslova. Salatu je najbolje sejati u nekoliko navrata, kako ne bi dozrela sva odjednom. Svakako se daje prednost gajenju iz rasada, zato što se biljke razvijaju brže i ravnomerno, a semena se troši manje.

Proizvodnja salate u staklenicima i plastenicima
Salata se lako i uspešno može uzgajati u staklenicima koji su prvenstveno namenjeni gajenju osetljivih stakleničkih kultura (paradajza, krastavaca, paprike itd.). Kao kultura s relativno kratkim vegetiranjem (55-65 dana) veoma se uspešno uklapa u stakleničke plodorede. Zbog skromnijih potreba za toplotom i svetlošću vrlo uspešno se može uzgajati u zimskom periodu. U našim krajevima najčešće se gaji kao predusev ostalih povrtarskih kultura, kao što su paradajz i krastavac, čiji se rokovi sadnje i skidanja mogu idealno podesiti za predsezonsku proizvodnju nakon skidanja salate.

Nega zasada
Ako se seje za gajenje rasada, za 3 nedelje biljke će biti toliko razvijene da će se lako presađivati. S rasadom bi trebalo vrlo oprezno rukovati jer je oštećen jako osetljiv na sivu plesan.

Berba
Berba se vrši u nekoliko navrata. Glavice se seku tek kada postignu određeni oblik, veličinu, čvrstoću, a često se bere ranije ako su cene povoljne i ako je veća potražnja na tržištu. Blagim dodirom dlana na vrh glavice određuje se njena zrelost. Kako su glavice salate gotovo uvek vlažne vrlo je osetljiva na mehaničke dodire i prilikom rezanja glavice trebalo bi biti vrlo pažljiv. Salata se reže odmah iznad prvog prstena - lišća u rozeti. Obrana se salata slaže u gajbice i prenosi se u hladnjače. Salata se može uspešno čuvati 2-3 nedelje na temperaturi 1-2 °C i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 95 %. Bere se ručno ili mehanički.

Rukola

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Rukola je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. Gaji se zbog lišća oštrog pikantnog ukusa i bogatog vitaminima. Ima stimulativno delovanje na ljudski organizam, naročito za želudac i creva.

Na skraćenoj stabljici u vegetativnoj fazi razvija rozetu lišća. Listovi su na kratkim peteljkama, više ili manje urezani, mogu biti do 20 cm dugi i 6 cm visoki. Pri višim temperaturama razvija se cvetna stabljika s grozdastim cvastima bele ili svetložute boje s ljubičastim žilicama na laticama. Plod je mahuna sa sitnim okruglim semenom apsolutne težine oko 2g.

Agroekološki uslovi za gajenje rukole
Rukola je kultura skromnih zahteva za toplotom i otporna je na mrazeve. Zato se može proizvoditi tokom cele godine. Uspeva na gotovo svakom zemljištu. Rukoli je potrebno bogato zemljište koje zadržava vlagu i delimično zasenjeno mesto za sadnju. Tokom vrućina možda će trebati dodatnu senku jer će u suprotnom proizvoditi listove lošijeg ukusa. Ova biljka najbolje uspeva na lakim peskovitim i srednje teškim zemljištima pH neutralne ili alkalne reakcije.

Agrotehničke mere pri gajenju rukole
Obrada zemljišta za rukolu je slična kao i za drugo lisnato povrće. Osnovna obrada izvodi se na dubinu 20 cm, uz stabilnu površinsku pripremu jer se rukola gotovo isključivo proizvodi direktnom setvom iz semena, a seme je veoma sitno (masa 1 000 semena je oko 15 g). Đubri se sa oko 60 - 80 kg/ha azota, 60 - 80 kg/ha fosfora i 100 - 120 kg/ha kalijuma. Nega useva se sastoji od međuredne obrade i navodnjavanja.

Setva rukole
Može se sejati od februara do septembra u više navrata uz razmak redova 15 – 30 cm, a proređuje se na 5- 10 cm biljka od biljke. Dubina setve je oko 1 cm. Niče za nekoliko dana.

Berba i skladištenje rukole
Za 40 – 60 dana može se brati. Lisne se rozete čupaju, operu i prodaju u vezicama ili se listovi režu i prodaju slično kao matovilac. Na 1m2 može se postići prinos do 2 kg.

Rotkvica

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Rotkvica je jednogodišnja biljka. Gaji se zbog zadebljalog hipokotila koji se na donjem delu produžuje u tanki pravi koren, a na gornjem delu ima vrlo skraćenu stabljiku s rozetom lišća. Veći tipovi koji sporije rastu, često duguljastog korenja, obuhvataju velike sorte za prezimljavanje i orijentalne sorte poznate kao 'mooli' ili 'daikon'. Cvetovi su skupljeni u grozdastu cvet. Plod je komušica s 3 – 6 semena, svetlo smeđe boje i nepravilno okruglog oblika. U 1 g može biti 100 do 200 semena.

Agroekološki uslovi za gajenje rotkvice
Temperatura
Najbrže raste pri umerenim temperaturama oko 17 ºC, minimalna joj je temperatura rasta 5 ºC, a može podneti niske temperature do -4 ºC.

Voda
Ravnomerna vlažnost zemljišta od 60 – 75 % poljskog vodnog kapaciteta naročito je važna za kvalitet rotkvice.

Zemljište
Rotkvica ima prosečno plitak koren. Zato joj najbolje odgovara lagano, humusno zemljište, dobre strukture, koje nakon navodnjavanja kišenjem ne stvara pokoricu. Najbolje uspeva pri pH 5,6 do 7.

Agrotehničke mere gajenja rotkvice
Plodored
Plodored rotkvice iznosi 3 godine i nije je poželjno sejati odmah nakon drugih kultura iz iste porodice. Seje se nakon kulture koja je đubrena organskim đubrivima. Dobro se uklapa i kao pretkultura i kao postrni usev.

Obrada zemljišta
Zemljište se obrađuje na 20 – 30 cm dubine, formiraju se gredice, površina direktna i obradi frezom, a prema potrebi i lagano povalja. Nakon setve zemljište je potrebno poravnati.

Đubrenje
Nakon kulture koja ostavlja dosta azota u zemljištu (grašak, pasulj mahunar) često nije potrebno đubriti azotom jer prevelike doze mogu delovati na smanjenje kvaliteta. Đubrenje se obavlja jednom i to pre setve s 400 kg/ha NPK 7-20-30 + gvožđe (Fe) + cink (Zn) 150 - 200 kg/ha Uree 46 %.

Nega zasada
Od mera nege useva najvažnije je pravovremeno navodnjavanje, da vlažnost zemljišta ne padne ispod 60 % poljskog vodnog kapaciteta. U vreme visokih temperatura potrebno je dnevno orošavanje.

Setva / sadnja rotkvice
Rotkvica se može početi sejati čim to vremenske prilike omoguće, u zavisnosti od stanja zemljišta i temperaturnih uslova. To je obično u martu u kontinentalnom području. Seje se preciznom sejalicom uz razmak redova 15 – 20 cm, oko 350 semena po m2, na dubinu od 1 do 1,5 cm. Za rane setve preporučuje se prekrivanje gredica perforiranom PE folijom ili agrotekstilom.

Berba i skladištenje rotkvice
Pri gajenju na otvorenom rotkvica se može brati od aprila do početka novembra, a u mediteranskom području i nešto ranije u proleće i kasnije u jesen. Na većim površinama bere se mehanizovano, a na manjim površinama ručno, čupanjem.

Nakon berbe vežu se u vezice i slažu u gajbice. Ako se mehanizovano bere, rotkvica se obično prodaje bez lišća, s korenom ili bez nega, oprana i pakovana u manje gajbice ili jedinična pakovanja u PE vrećice.

Rotkva

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Rotkva je dvogodišnja je biljka. U prvoj godini razvije hipokotilsku krtolu, u donjem delu je koren, a na vrhu vrlo skraćena stabljika s rozetom izduženog, dlakavog lišća. Krtola može biti okruglog, valjkastog ili konusnog oblika. Spolja je načešće crne boje, ali ima kultivara smeđe i krem bele boje. Unutrašnje tkivo je belo, sočno i jedro. Na cvetnoj stabljici visine 1,5 m, nalaze se grozdaste cvasti s cvetovima bele, ružičaste ili ljubičaste boje. Plod je komušica s oko 6 – 8 semena. U 1 g može biti 100 – 160 semena.

Zahvaljujući svom mirisu i ukusu, u ishrani podstiče apetit i pojačava lučenje želučanog soka. Teže se vari i stoga je treba što više usitniti. Povoljno deluje na izlučivanje sluzi iz organa za disanje pa se preporučuje kod bronhitisa, prehlade i kašlja.

Agroekološki uslovi za gajenje rotkve
Temperatura
Minimalna temperatura za klijanje iznosi 1 – 2 ºC, a pri 20 ºC niče već za 2 dana. Optimalna temperatura za rast i razvoj iznosi 15 – 20 ºC.

Voda
Za kasnu prolećnu i letnju setvu potrebno je navodanjavanje kako bi se omogućlo jednolično nicanje.

Zemljište
Najbolje uspeva na srednje teškim, ilovastim zemljištima, bogatim humusom, dobre strukture i propusnosti uz pH 5,6 – 7.

Agrotehničke mere gajenja rotkve
Plodored
Rotkva se ne sme sejati na istome mestu 3 do 4 godine, a kupusnjače su joj loši predusevi. Gaji se nakon kulture đubrene organskim đubrivom.

Obrada zemljišta
Zemljište se obrađuje na 20 – 30 cm dubine, formiraju se gredice, površina zemljišta se obradi frezom, a prema potrebi i lagano povalja.

Đubrenje
Đubrenje rotkve usklađuje se prema planiranom prinosu i zalihama hraniva u zemljištu. Azot se primenjuje u više navrata da bi se izbrgao prenagli rast, koji može prouzrokovati sunđerasti koren. Za ostvarenje prosečnog prinosa od 100 kg/100 m2 rotkve, preporučuje se đubrenje s 0,25 kg azota, 0,1 kg fosfora i 0,5 kg kalijuma.

Nega zasada
Međuredna kultivacija i navodnjavanje kišenjem posle setve i tokom vegetacije osigurava stabilan prinos i kvalitet rotkve.

Setva / sadnja rotkve
Najčešće se gaji direktnom setvom, ali je moguće i gajenje iz rasada. Seje se na otvorenom kada se temperatura ustali iznad 12 ºC, što u kontinentalnom području bude u drugoj polovini aprila. Može se sejati sve do sredine jula, pa se može uzgajati i kao postrni usev nakon ranog krompira, graška ili žitarica. Seje se na gredice uz razmak 25x20 cm, odnosno 20 semena po m2. U zavisnosti od o krupnoće semena i načina setve potrebno je 4 – 8 kg semena po hektaru.

Berba i skladištenje rotkve
Rani kultivari beru se 50 – 60 dana nakon sejanja. Na lakšim zemljištima rotkva se može čupati ili vaditi odgovarajućim mašinama. Jesenja rotkva obično se vadi u oktobru ili početkom novembra. Sa nje se odstranjuje lišće i pakuje u duboke gajbice ili mrežaste vreće od sintetičkih vlakana, i tako se oprema za tržište. Prinosi mogu iznositi od 20 – 50 kg/ha.

Slaže se u vezice ili nakon orezivanja lišća pere i pakuje u perforirane PE vrećice za jediničnu prodaju. Rana rotkva s lišćem može se skladištiti do 2 nedelje pri temperaturi od 0 ºC i relativnoj vlazi vazduha 95 %, a bez lišća do mesec dana. Jesenja rotkva najčešće se skladišti u podrumima i trapovima, gde se može održati 4 – 6 meseci.

Paradajz

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]


Paradajz je jednogodišnja biljka iz porodice Solonaceae. Gaji se u plastenicima, staklenicima i na polju. Deli se na srednje rane i kasne. Ima dobro razvijen vretenast koren s puno bočnih žila, a glavni koren prodire u zemljište do 1,5 m dubine. Najveća masa korenovog sistema razvija se do dubine od 40-50 cm što zavisi od kvaliteta zemljišta. Biljka isto tako stvara i adventivno korenje. Stablo je zeljasto, razgranato, a visina se kreće od 0,5-3 m što zavisi od gajenja. Svi zeleni delovi biljke obrasli su dlačicama, a cvetovi su skupljeni u grozd. Boja cveta je žuta. Oprašuje se uglavnom autogamno (samooprašivanje), ali u savremenoj proizvodnji u zaštićenom prostoru oprašivanje podstiče čovek.

Agroekološki uslovi
Temperatura
Minimalna temperatura za klijanje semena je 10 ºC, a klijanje traje 8-23 dana. Optimalna temperatura za klijanje je 22-25 ºC, a za rast i razvoj sve do plodonošenja potrebna je temperatura od 18-22 ºC. Najpovoljnija relativna vlažnost vazduha je između 55-65 %.

Svetlost
Paradajz za rast i razvoj traži dosta svetlosti. Tokom jeseni i zime imamo nepovoljne uslove za gajenje paradajza u zaštićenim prostorima. Dužina dana za cvetanje i zametanje plodova iznosi 8-10 sati, što se u kontinentalnim uslovima postiže već u februaru i traje sve do oktobra.

Voda
Paradajz se svrstava u useve sa srednjim zahtevima za vodom. Kritično razdoblje za vlagu je vreme cvetanja i zametanja plodova, što traje 1-2 meseca. Za normalan rast i razvoj paradajz traži umerenu vlažnost zemljišta i vazduha (60-70 % PVK i 50-60 % relativne vlažnosti vazduha). (PVK – Poljski vodni kapacitet)

Zemljište
Zemljište za gajenje paradajza mora biti rastresito, dobre strukture, plodno, neutralno ili slabo kisele reakcije pH 6,0-6,5. Treba izbegavati zemljišta koja sardže puno gline jer u tim uslovima ne može se dobro razvijati korenov sistem. Isto tako je važno da zemljište na kojem se gaji paradajz ne sme imati visok nivo podzemnih voda.

Agrotehničke mere
Plodored
U plodoredu, paradajz za prethodnu kulturu zahteva salatu, spanać, mladi luk, rotkvicu i sl., a nikada je ne treba uzgajati iza kultura iz porodica Solanaceae (paprika, patlidžan, krompir).

Obrada zemljišta
Zemljište za paradajz treba u jesen duboko preorati (30-35 cm). Pred sadnju se zemljište 1-2 puta obradi frezom. Na izravnano zemljište unose se herbicidi. U poslednje vreme sve je više prisutan gajenje na crnoj foliji, a ispod folije je sistem za navodnjavanje, kap po kap, pa se na taj način izbegava primena herbicida.

Đubrenje
Zbog velikih potreba za kalijumom za vreme rasta i sazrevanja ploda paradajz je uglavnom osjetljiv na manjak K. Tada plodovi prema peteljci ostaju zeleni (tamo ne sazrevaju), kao i žuto-ljubičasta pigmentacija unutar mreže žilica i ivica od vrha donjih listova. Kalijum se treba unositi u većim količinama, u obliku oksida, u odnosu od 1:2,5-3 N:K.

Stajsko đubrivo se dodaje u količini 40-60 t/ha. Koristi se zrelo stajsko đubrivo koje se nakon rasipanja odmah unosi u zemljište, obično pred oranje. Za đubrenje paradajza koriste se razne kombinacije NPK mineralnih hraniva (s odnosom hraniva 7:14:21 ili 10:30:20) u količini 300-400 kg/ha. Za prihranjivanje se najčešće koristi KAN, u količini 200-300 kg/ha, ali je najbolje za prihranjivanje koristiti NPK đubriva u obliku kristalonske formulacije koja je pristupačna biljci. Prihranjivanje se obavlja 2-3 puta, i to u vreme cvetanja i zametanja prvih plodova kao i u vreme zrenja prvih plodova.

Kod gajenja u zaštićenom prostoru ima nekoliko mogućnosti prihrane, ali svaka se bazira na osnovu analize zemljišta i preporuci stručnjaka. Najčešća prihrana je metodom kap po kap.

Setva i sadnja
Paradajz se proizvodi iz rasada i direktnom setvom. Za ranu poljsku proizvodnju setva semena za proizvodnju rasada počinje u južnim toplijim područjima oko 10. januara, a za srednje ranu oko 15. februara. U severnim područjima setva za ranu proizvodnju počinje oko 20. februara, a za kasniju početkom marta pa sve do 10. aprila, što zavisi i od sorte koju sejemo. Direktna setva na otvorenom, za proizvodnju industrijskog paradajza, počinje polovinom aprila i traje do 10. maja i obavlja se na gredicama. Koriste se precizne sejalice koje imaju ulagače za đubriva i herbicide. Dubina je setve 2-3 cm, a na gredicu se seju 2 reda razmaka 30 cm, a razmak kućica u redu 25-30 cm.

Može se sejati direktno u lončanice, tresetne kocke, leje ili u plastične saće. Direktna setva zahteva veći grejani prostor. Bez obzira na to gde se setva obavlja, dubina zemljišnog supstrata treba biti 15 cm. Koriste se razne kombinacije zrelog stajskog đubriva, zemlje i peska, zatim gotove hranjive smese (Klasmann supstrat ili Brill supstrat).

Pre setve, smesa se zbije daskom. Ako se seje u redove, razmak redova je 4-5 cm, dubina setve je 1,5-2 mm, a razmak od semenke do semenke je 2 cm. Ovako se dobije čvrst i neizdužen rasad. Nakon setve seme se pokrije hranivom smesom debljne 2 cm, zatim se malo zbije i dobro zalije.

Veliki proizvođači rasada obično nakon setve i zalivanja, pokriju leju prozirnom plastikom ili novinama da bi se održala povoljna vlažnost. Taj se pokrivač drži do pojave prvih znakova nicanja. Tako se štedi u radnoj snazi potrebnoj za obavljanje zalivanja, a omogućuje se ravnomerna vlažnost u rasadu.

Rasad paradajza za ranu proizvodnju, kao i za proizvodnju za plastenike, pikira se (presađuje) kad razvije 1-2 prava lista, (obično 20 dana nakon setve), u plastične lonce prečnika 10 cm, tresetne kocke 10x10 cm. Nakon što se pikirani rasad razvije, treba razmicati lonce ili kocke, kako bi biljke imale dovoljno prostora za svoj rast i razvoj.

Sadnja paradajza obavlja se kad biljke formiraju 5-6 listova, pa sve dok se na njima pojave začeci prvih cvetnih grančica (što se postiže za 40-60 dana od nicanja). Nepikirani rasad se dan pre sadnje obilno zalije da bi se lakše čupao, a rasad u loncima ili kockicama poslednja se 2-3 dana ne zaliva, da bi se lakše vadio i da zemlja sa žila ne bi ispadala. Pred iznošenje, rasad se poprska jednim od fungicida na bazi bakra.

Kao potpora za gajenje paradajza na okućnicama se najčešće koriste drveno kolje, dok su u plastenicima i staklenicima najpraktičniji plastificirani konopci obešeni o krovnu konstrukciju. U vrtinm centrima se mogu nabaviti i spiralni potpornji za paradajz izrađeni od metala uz koje se biljka lako vodi u vis.

Vreme sadnje zavisi od regije proizvodnje. Tako u toplijim južnijim krajevima sadnja počinje već krajem marta za ranu proizvodnju na otvorenom, a u hladnijim krajevima sadnja počinje sredinom aprila do početka maja. Industrijska paradajz sadi se od 10-15 maja.

Rana paradajz sadi se na razmak 70 x 35 cm (41000 biljaka/ha). Srednje rana i kasna paradajz sadi se na razmak 80 x 40 cm. U plastenicima i staklenicima sadi se na razmak 70 x 50 cm.

Što se tiče navodnjavanja, od formiranja plodova, pa sve do berbe i tokom berbe, paradajzu je dovoljno 25-30 l/m2 ili 3 l/min po jednoj dužini, ako se vrši navodnjavanje kišenjem. Normalno da su u zimskom gajenju potrebe biljke za vlagom u zemljištu manje, ali u letnjom gajenju na otvorenom potrebno je nedeljno dodati 40-50 l vode/m2.

Idealni je sistem navodnjavanja kap po kap ili primena perforiranih plastičnih cevi koje već prema određenom pritisku crpke doziraju vodu pokraj biljke. Idealno zalivanje je ono u ranim jutarnjim satima jer su biljke i zemljište u to vreme najhladniji, što je posebno važno u letnjim mesecima. Ovo je jednako važno i za proizvodnju paradajza u zaštićenom prostoru.

Nega zasada
Pinciranje (zakidanje zaperaka) - Paradajz raste tako da se mladi izdanci (tzv. zaperci) stvaraju u pazusima listova. Kad bismo pustili biljku da se slobodno razvija, poprimila bi zamršen žbunolik izgled. Zbog slabije provetrenosti porasla bi opasnost od razvoja gljivičnih bolesti, a i plodovi bi bili manji i slabijeg kvaliteta jer bi kroz gustiš izdanaka i listova sunce do njih teže prodiralo pa bi oni zbog toga neravnomerno dozrevali. Da bi se sprečilo da do toga dođe zaperci se otkidaju dok su još mali, tj. ne veći od 5 do 8 cm i to najmanje jednom nedeljno. Ako vam je neki zaperak promakne i naraste, više ga nemojte čupati, nego mu samo otkinite vrh.

Dekaptacija (zakidanje vrhova) - obavlja se nakon što je biljka razvila 4-6 cvetnih grančica ili etaža (i do 14 etaža) da bi se ubrzala zrenje.

Skidanje donjeg lišća - uklanja se donje lišće koje stari i uvija se, a počinje nakon što su prvi plodovi sazreli ili postigli veličinu karakterističnu za sortu. Ovo je važno zbog boljeg provetravanja useva. Naročito se izvodi u plastenicima i staklenicima. Nakon skidanja lišća (koje mora biti postepeno, 1-2 lista u jednom prohodu) obavezno je prskanje fungicidima, radi zaštite rana od napada uzročnika bolesti.

Oplodnja - produktivnija je u doba oblačnog vremena s visokom relativnom vlažnosti vazduha (sprečava oslobađanje polena) obavlja se mehaničkim i hemijskim putem. Mehaničkim putem, upotrebom vibratora ili protresanjem gornjih žica za koje su biljke pričvršćene, vršimo oslobađanje polena koji na taj način lako oplodi tučak u cvetu. Ovaj postupak izvodi se u prepodnevnim satima kada je relativna vlažnost niža. Hemijska sredstva, fitohormoni ili stimulatori rasta takođe pomažu oplodnju. Ovim sredstvima tretiraju se prve 2-3 cvetne grančice, bilo da se prskaju ili potapaju u rastvor ovih sredstava. Ova se mera takođe obavlja u jutarnjim satima.

Berba
Berba je gotovo uvek 90-120 dana od sadnje. Kod rane i srednje rane proizvodnje berba traje od početka meseca jula pa do novembra. Za sveže tržište, u zavisnosti od o udaljenosti tržišta, određuje se trenutak berbe. Tako, za udaljeno tržište, gde transport traje 1-2 dana, berba se obavlja kada se na plodovima pojavi ružičasta boja. Potpuno crven i zreo paradajz bere se, ako se želi plasirati na mesnom tržištu. U početku se bere retko (svakih 6-7 dana), a kasnije češće (svaka 2-3 dana), a u staklenicima se berba vrši svaki dan. Rane sorte tokom juna i jula daju 70 % od ukupnog prinosa.

Berba industrijskog paradajza iz direktne setve počinje kad je oko 70-75 % plodova zrelo, a kasnije se zrelost povećava za oko 5 % za svaki dan pri normalnim temperaturama. Za berbu industrijskog paradajza koriste se kombajni, koji imaju veliki dnevni učinak (1-1,5 ha), u plastenicima i staklenicima to se radi ručno.

Paradajz može naknadno dozrevati, pa se zeleni plodovi, ubrani pre mraza i neoštećeni, koriste se u industriji za kiseljenje. Paradajz se pakuje u drvene gajbice, holandeze i u kartonske kutije čije su stranice obložene parafinom da sačuvaju svežinu i tako se transportuju.

Hidroponsko gajenje paradajza
Hidroponska proizvodnja odvija se u grejanom i povremeno grejanom zaštićenom prostoru (staklenici ili plastenici), što znači da je proizvodnja moguća tokom cele godine u vertikalnom gajenju s 20-34 etaža plodova. Hidroponi su zaštićeni pojedinačni prostori u kojima se biljke gaje bez zemljišta, sa ili bez inertnih supstrata (kocke ili ploče kamene vune, drvena piljevina, perlit, vlakna kokosova oraha, zobene ili pirinčane plevice ili njihove kombinacije).

Rasad se proizvedi u čepovima kamene vune a u fazi dva prava lista biljke se presađuju u kontejnere s kokosovim vlaknom, a isti se ulaže u ploču čiji je sadržaj vlakno kokosovog oraha ili u kamenu vunu.

Snabdevanje hranjivim rastvorom odgovarajućeg sastava makro- i mikorelemenata periodično se tokom dana 12-24 puta osigurava sistemom kapanja pomoću mikroprocesora i pogonskih računara.

Radič

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Radič se pretežito koristi u svežem stanju. Karakterističan je njegov jedinstven gorak ukus, a od ugljenih hidrata najviše je zastupljena fruktoza i inulin, što ima naročitu vrednost u ishrani dijabetičara. Otporna je višegodišnja biljka koja se gaji kao jednogodišnja zbog bledih listova ili korenja. Postoje tri osnovna tipa: lisnati radič, glavati radič kao i radič koji se gaji zbog korena iz kojeg se u zatamnjenom prostoru proizvode etiolirani vršni pupoljci.

Koren mu je kraći, jako razgranat i tek neznatno zadebljan. Boja listova je tamnozelene ili svetlo zelene boje (može biti i crvena), a glavne žile su bele boje. U mediteranskom području moguće je gajenje gotovo cele godine, a u kontinentalnom u prolećnom i jesenjem periodu.

Agroekološki uslovi gajenja radiča
Temperatura
Radič najbrže niče pri temperaturi od 20 ºC za 5 – 6 dana, a pri 10 ºC, do nicanja prođe i 15 dana. Za vegetativni rast optimalna je temperatura 15 – 18 ºC, a minimalna 6 -8 ºC. Može podneti niske temperature od -3 ºC do -5 ºC, u zavisnosti od tipa i kultivara. Radič voli otvoreno, osunčano stanište, ali toleriše i malo senke.

Voda
Ravnomerno snabdevanje vodom bitno je za uspešno gajenje. Na lakim peskovitim zemljištima, uspešno se gaji uz navodnjavanje, a na težim zemljištima navodnjavanje nije potrebno.

Zemljište
Najpovoljnija su srednje teška zemljišta, dobre strukture i dobrog kapaciteta za vodu i vazduh uz pH 6 do 7.

Agrotehničke mere pri gajenju radiča
Plodored
Radič se ne sme uzgajati na istoj površini najmanje 3 do 4 godine. Gaji se nakon kultura đubrenih organskim đubrivima (paradajz, krompir, krastavci). Dobra je pretkultura jer nakon berbe i čišćenja ostavlja dosta organske mase, korenja i lišća.

Obrada zemljišta
Zemljište se obrađuje na 20 – 40 cm dubine, a površinski setveni sloj mora biti fine mrvičaste strukture.

Đubrenje
Za glavati i lisnati radič preporučuje se 20 – 60 t/ha stajskog đubriva, 160 – 200 kg/ha fosfora i 80 – 160 kg/ha kalijuma. U zavisnosti od tipa radiča, načina gajenja i zalihama hraniva u zemljištu, potreba za hranivima radiča vrlo je različita.

Nega zasada
Kada biljke razviju 3 – 4 lista, proređuje se na razmak 15 – 30 cm, u zavisnosti od kultivara. Tokom vegetacije redovno se navodnjava i međuredno kultivira.

Setva / sadnja radiča
Za berbu mladih listova radič se redovno direktno seje na gredice uz razmak redova 10 – 15 cm ili omaške s 3 – 10 g semena po m2. Sejati treba što pliće (0,5 – 1 cm) i lagano povaljati. Ako se seje mehanizovano, sejalicama, tada se seje u junu ili julu u redove na međuredni razmak od 30 – 50 cm s 1 - 1,5 kg/ha semena. Radič se može uzgajati kao rasad u zaštićenom prostoru pri temperaturi višoj od 10 ºC, uz setvu u februaru ili martu. Presađuje se u martu ili aprilu, a berba počinje krajem maja ili početkom juna.

Berba i skladištenje radiča
Ako se seje rano u proleće, u februaru ili martu, do nicanja treba 2 do 3 nedelje, a nakon nicanja za 4 do 6 nedelja listovi rozete dostignu visinu 10 – 15 cm, kada se mogu brati. Bere se rezanjem lišća, ali tako da se ne ošteti vegetacioni vrh. Nakon berbe prema potrebi se zalije, a novi listovi ponovno su spremni za berbu za oko mesec dana. Posle rezidbe usev je potrebno prihraniti azotnim ili kombinovanim đubrivom. Tokom leta sve do jeseni usev se može brati više puta, ali postepeno biva sve slabiji.

Odrezani listovi operu se u hladnoj vodi, ocede i tako dolaze na lokalno tržište pakovani u plitke gajbice prekrivene folijom. Uz 5 do 6 berbi može se računati na prinos do 2 kg/m2. Glavati radič pakuje se takođe u gajbice. Prosečna težina glavice okruglih, crvenih i šarenih kultivara može biti od 200 – 500 g, a izduženog tipa i više. Može se postići prinos do 30 t/ha. Lisnati radič po pravilu se ne skladišti, a prema potrebi može se održati do nedelju dana na temperaturi od 2 – 5 ºC i visokoj relativnoj vlazi vazduha. Glavati radič je nešto otporniji.

Rabarbara

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Rabarbara je višegodišnja biljka koja može imati životni vek i do 30 godina, a gaji se obično od 7 – 9 godina. Ako se gaji iz semena, što se koristi samo naročito u selekciji, u prvoj godini razvije se zadebljani koren koji prodire u dubinu 60 – 70 cm. U proleće se razvije rozeta s lišćem. Cvetovi su krem bele boje i skupljeni su u cvet – metlicu.

Kao namirnica koriste se sočne peteljke, koje mogu biti duge 30 – 60 cm i debele 1,5 – 4 cm. Ako je površina peteljke malo grublja, može se oguliti po celoj dužini jednim zahvatom nožem, a često je i ne treba guliti. U lišću je prisutan sastojak antrakinon, koji je u većoj količini otrovan, pa se liska lista ne koristi.

Agroekološki uslovi za gajenje rabarbare
Temperatura
Rabarbara je biljka umerene, više prohladne klime vrlo velike otpornosti na niske temperature u stanju mirovanja. U jesen, kada se skrati dan i temperature padnu ispod 14 ºC, biljka odbacuje lišće, a zameću se spavajući pupoljci na rizomu. Za mirovanje su potrebne temperature niže od 10 ºC u trajanju od 12 – 16 nedelja. U proleće kada počinje razvoj nove rozete lišća, rabarbara je otporna na kasne mrazeve i može podneti -4 ºC bez oštećenja. Zbog velike površine lišća i velike transpiracije rabarbari je potrebno mnogo vlage.

Zemljište
Za gajenje su najpodesnija duboka, plodna, srednje teška zemljišta dobrog kapaciteta za vodu. Nivo podzemne vode ne sme biti viši od 75 cm. Optimalna reakcija zemljišta je od pH 5,6 – 7,2. Na kiselijim zemljištima uz đubrenje treba primeniti i kalcijum.

Agrotehničke mere u gajenju rabarbare
Plodored
Rabarbara u gajenju ostaje na istom mestu 7 – 9 godina, ali za zasnivanje novog zasada preporučuje se pauza od najmanje 7 godina, odnosno izbor druge parcele.

Obrada zemljišta
Najmanje 2 meseca pre planirane sadnje izvodi se duboka obrada, a u zavisnosti od zemljišta primenjuju se i podrivači. Uz zaoravanje organskog đubriva dodaju se i startne količine fosfora i kalijuma.

Đubrenje
Pri zasnivanju novog zasada preporučuje se đubrenje organskim đubrivom do 40 t/ha, a korisno je i tokom gajenja svake druge ili treće godine pođubriti sa 15 – 20 t/ha između redova u jesen ili tokom zime.

Nega zasada
U prvoj godini nakon sadnje mođurednom obradom uništava se korov i održava struktura zemljišta, a prema potrebi i navodnjava, naročito ako je zasad posađen u proleće. U sledećim godinama primenjuje se prva prihrana, na završetku berbe druga, a krajem leta treća. Kada se u rozeti pojavi zametak cvetne stabljike, on se mora ukloniti.

Sadnja rabarbare
Rabarbara se razmnožava vegetativno, reznicama ili kulturom tkiva. U vreme mirovanja (jesen ili proleće) od dvogodišnjih ili trogodišnjih biljaka izvade se rizomi i podele tako da na svakom delu budu 2 – 3 pupoljka. Sadi se u jarke tako da se gornji deo reznice može pokriti sa 5 – 6 cm zemljišta. Razmak redova zavisi od bujnosti kultivara, a određuje se tako, da tokom leta zemljište bude sasvim pokriveno lišćem. Tako se bolje čuva vlažnost zemljišta i kontroliše korov. Razmak redova je obično je 1,5 – 2 m, a razmak u redu 40 – 60 cm.

Berba i skladištenje rabarbare
Berba počinje u drugoj godini nakon sadnje u proleće. Listovi se beru ručno kada je lisna liska potpuno razvijena. Peteljka se zahvati što niže i naglim pokretom ruke otkine, a zatim se otkine ili odreže liska i deo lisnog rukavca. U jednoj berbi beru se 2 – 4 lista po biljci. U prvoj godini berbe bere se 3 – 4 nedelje, a zatim ostavi biljku da razvije što više lišća. U kasnijim godinama bere se svakih 7 – 10 dana. U kontinentalnim područjima to je od sredine aprila do sredine juna ili kraja juna, u zavisnosti od temperatura. Mogu se postići prinosi od 20 – 40 t/ha.

U pripremi za tržište stabljike se sortiraju prema dužini i debljini. Pakuju se u manje kutije ili gajbice po 5 kg, a za jediničnu prodaju u perforirane PE vrećice po 0,5 – 1 kg. Ako je potrebno, rabarbara se može skladištiti do 3 nedelje pri temperaturi od 0 do 1 ºC i relativnoj vlazi vazduha od 95 %.

Postrna repa

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Postrna repa gaji se nakon žitarica, industrijskog graška ili ranih krmnih kultura. Koristi se kombinovano za ljudsku ishranu, a deo kao stočna krma.

Kao namirnica koristi se zadebljali koren okruglastog ili valjkastog oblika. Na njegovom vršnom delu nalazi se rozeta s valjkasto izduženim lišćem koje je svetlo zelene boje i dlakavo. Na stabljici se nalaze grozdasti cvatovi. U 1 g može biti 300 – 400 semena.

Agroekološki uslovi za gajenje postrne repe
Temperatura
Minimalna temperatura za nicanje je 5 ºC, a optimalna 20 ºC. Može podneti blage mrazeve do -4 ºC ako ne traju duže.

Voda
Ne podnosi stagniranje (zadržavanje) vode. Najisplativnije je je uzgajati uz navodnjavanje.

Zemljište
Za gajenje su najprikladnija lakša, peskovita zemljišta, bogata humusom, neutralne ili blago kisele reakcije, ali ne niže od pH 6. Na težim zemljištima može promeniti svoj karakterističan ukus.

Agrotehničke mere u gajenju postrne repe
Plodored
Postrna repa ne sme se sejati na isto mesto najmanje 3 – 4 godine, a u to vreme na tome mestu ne smeju biti ni druge kupusnjače.

Obrada zemljišta
Za postrni usev, nakon žetve glavnog useva, uz potrebno đubrenje, površina se plitko obradi da sačuva što više vlage. Nakon setve zemljište se ravna.

Đubrenje
Za prosečan prinos od 30 t/ha preporučuje se 120 kg/ha azota, 80 kg/ha fosfora i 240 kg/ha kalijuma. Deo azota obično se aplicira u prihrani, pre međuredne obrade ili uz međurednu obradu.

Nega zasada
Uz međurednu obradu prema potrebi se proređuje. Ako je moguće, korisno je navodnjavanje kišenjem posle setve i tokom jula i avgusta.

Setva / sadnja postrne repe
Najviše se gaji direktnom setvom, no moguće je i gajenje iz rasada. Seje se preciznom sejalicom. U Evropskim zemljama gaje se rani kultivari setvom od marta do maja uz međuredni razmak od 20 – 30 cm, i razmak u redu oko 10 cm, za šta je potrebno 1,5 – 2,5 kg/ha semena. Za 80 – 60 dana zadebljali koren postigne prodnos od 6 – 10 cm, kad je spreman za berbu.

Ako se planira posejati 15 – 20 biljaka/m2, onda se seje na međuredni razmak od 40 cm i razmak u redu 5 – 10 cm. U zavisnosti od pretkulture, može se sejati od kraja juna do sredine jula.

Berba i skladištenje postrne repe
Postrna repa bere se u drugoj polovini oktobra ili početkom novembraa pre jačih mrazeva. Vadi se odgovarajućim vadilicama, odreže se lišće i sortira po krupnoći. Prinosi najviše zavise od ostvarenog sklopa i količine kao i rasporeda padavina, a mogu biti 20 – 60 t/ha.

Očišćena i sortirana postrna repa na tržište se otprema u mrežastim vrećama od sintetičkih vlakana po 30 kg po jedinici. Može se dobro čuvati u trapovima i podrumima do 5 meseci jer skladištenje u hladnjači, iako je moguće, obično nije ekonomično.

Tušt

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Tušt je jednogodišnja, visine 15 - 30 cm. Stabljika je sočna, razgranata, polegla ili se uzdiže. Svetlozelene ili crvenkaste je boje. Listovi su sočni, obrnuto jajoliki, sjajni i glatki. Cvetovi su sitni, sa žučkastim venčićem, pojedinačni ili po 2 – 3 u pazusima listova. Mahuna je s poklopcem, dužine oko 5 mm. Semenke su crne i bubrežaste. One klijaju kasno u proleće, iz dubine zemljišta 0,5 – 2 cm, i nakon 40 godina. Masa 1 000 semena je 0,1 gram. Cveta od jula do oktobra.

Seje se na sunčanom mestu, a voli peskovitu dobro dreniranu zemlju. Biljka može tolerisati loše uslove zbijenog zemljišta i suše a otporan je na visoke i niske temperature. Tušt vrlo brzo raste, pa se može seći već nakon 3 – 4 nedelje. Nakon podsecanja ponovno bujno raste. Može se naći kao korov u raznim usevima na oranicama, zatim u vrtovima, vinogradima, voćnjacima i na ruderalnim staništima (uz puteve i ograde, na šljunkovitim mestima i sl.).

Učinak na ljudsko zdravlje
Bogat je omega-3 masnim kiselinama, jedinjenjima koji se uglavnom nalaze u ribljim uljima. Omega-3 kiseline jačaju imunološki i kardeovasku*larni sistem. Tušt ima i protivupalna svojstva, poboljšava cirkulaciju kao i sprečava stvaranje ugrušaka krvi u arterijama. Bogat je i antioksidansima koji štite od uzročnika raka i štetnog delovanja slobod*nih radikala, a usporava i starenje. Tušt može po*moći i u regulisanju nivoa holesterola u krvi. Budući da opušta glatke mišiće, deluje na smanjivanje krv*nog pritiska. Sluzi ove biljke smiruju infekcije i upale u crevima kao i infekcije mokraćnog trakta. Preporučljiv je i protiv žgaravice, gastritisa, ali i zatvora. Ekstrakt sušenih listova i stabljika deluje protuupalno kao i kao sred*stvo protiv bolova. Spolja se može koristiti za lečenje grčeva u mišićima. U ishrani se koriste mladi sočni listovi i izdanci visine 3 – 5 cm. Tušt ne bi trebalo koristiti u prevelikim količi*nama jer sadrži oksalnu kiselinu koja opterećuje bubrege.

Peršun korenaš

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Peršun pripada porodici štitarki (Apiaceae). To je dvogodišnja kultura koja u prvoj godini stvara vegetativne organe (koren i lišće), a u drugoj posle čuvanja preko zime iz posađenog korena razvija se cvetno stablo. Koren gubi upotrebnu vrednost čim započne stvaranje generativnih organa.

Agroekološki uslovi
Temperatura
Peršun dobro podnosi zimu, pa bez problema može da prezimi u južnim područjima. Seme niče na 2 - 3 °C. Za optimalni rast potrebna mu je temperatura od 20 °C. Mlade biljke stradaju na -9 °C, a koren na -2 do -10 °C.

Voda
Kao i mrkvu, peršun je potrebno navodnjavati u prvim fazama razvoja. Posledice nedovoljne obezbeđenosti vodom početkom vegetacije su proređen sklop, a ako sušni period nastupi tokom intenzivnog debljanja korena, on ostaje kratak, nepravilnog oblika i žilav.

Zemljište
Peršun ima gotovo iste zahteve prema zemljištu kao i mrkva. Za svoj rast zahteva blago kiselo zemljište, pH od 5,5 - 6,5. Zemljište treba biti mrvičaste strukture, a kako su korovi potpuno nepoželjni, u zasadu peršina obavezno je primeniti herbicide koji se inkorporiraju u zemljište pre setve. Nestrukturirana i teška zemljišta (glinovita zemljišta) nepogodna su za tu kulturu jer uzrokuju deformaciju korena. Posebno pogodna zemljišta su peskovita i aluvijalna zemljišta uz odgovarajuću primenu mera zalivanja.

Agrotehničke mere
Plodored
Peršun, kao i mrkva dolazi u plodoredu koji traje 3 - 4 godine. Dobre predkulture su: paradajz, kupus, paprika, zrnene i krmne mahune, krompir, žitarice i višegodišnje trave.

Obrada zemljišta
Jesenje oranje je potrebno obaviti na 25 - 30 cm dubine. Pre setve zemljište se đubri kompleksnim NPK-đubrivima u odnosu 10:20:30.

Đubrenje
Osnovna i startna đubrenje mogu se primeniti kao i kod mrkve s količinom NPK đubriva od 150 - 200 kg/ha azota, 300 - 400 kg/ha fosfora i 200-300 kg/ha kalijuma. Ako nema preporuke za prihranu, onda treba prihraniti s 200 kg KAN-a/ha u dva obroka, i to: kada biljke imaju 5 do 6 razvijenih listova prvi put i 30 do 40 dana nakon toga. Ako se proizvodi list za košenje, tada se nakon svake košenja prihrana ponavlja.

Setva i sadnja
Seje se u redove ili dvostruke trake u dobro pripremljeno sitno zemljište prethodno tretirano herbicidom (isto kao kod mrkve). Razmak između redova obično je 30 - 40 cm, razmak traka 5 - 9 cm, a između traka 75 cm. Ako nije uspjela primena herbicida pre setve, u fazi prvog razvijenog lista, može se ponovno tretirati herbicidom.

Nega zasada
Tokom vegetacije potrebno je dva do tri puta međuredno kultivirati. Kod drugog okopavanja treba sprovesti prihranu KAN-om.

Vađenje peršina
Prinos korena kreće se od 15 do 20 t/ha, a prinos svežeg lišća može biti od 20 do 30 t/ha u svežem stanju kao i se sušenjem istoga može se dobiti 2 - 3 t.

Patlidžan


[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Patlidžan se gaji na površinama manjim od onih za paradajz i papriku. U zemljama Afrike i Azije, kao i na Mediteranu ceni se kao korisno povrće i nazivaju ga mesom jer je bogato biljnim belančevinama, male je kalorične vrednosti. Na tržište dospeva od maja do novembra, može se uzgajati na otvorenom polju i u zaštićenim prostorima (staklenici i plastenici).

Pripada porodici Solonaceae. Patlidžan ima vretenast slabo razvijen korenov sistem koji se pruža u dubinu do 80 cm. Stablo je žbunoliko, razgranato, visoko od 40-100 cm u zavisnosti od sorte. Listovi su naizmenično raspoređeni. Cvetovi izbijaju pojedinačno ili u grupi i svetlo ljubičaste su boje ili beli. Oprašuje je autogamno (samooprašivanje). Vegetacioni period od nicanja do berbe traje 100-130 dana.

Agroekološki uslovi
Temperatura
Seme klija na temperaturi iznad 13-14 ºC, a najpogodnije su temperature za rast i razvoj između 16-18 ºC. Ako je proizvodnja u zaštićenom prostoru, za gajenje patlidžana potrebne su temperature od 16-20 ºC. Zbog ovih osobina proizvodi se iz rasada, a sadi se tek kad se zemljište ugreje na 18-21 ºC. Ako su temperature niske, ispod 15 ºC, ili previsoke, iznad 36 ºC, uz nedostatak ili višak vlage u zemljištu, dolazi do odbacivanja cvetova, pupoljaka i već zametnutih plodova.

Zemljište
Koren se brzo razvija, uglavnom u površinskom sloju zemljišta. Zemljište za patlidžan treba biti bogato organskim materijema, duboko, plodno, toplo, neutralne do slabo kisele reakcije. Uzastopnim uzgojem na istim površinama daje slabije rezultate. U plodoredu dolazi na prvo mesto jer se đubri stajskim đubrivom.

Voda
Zahtevi za vlagom u zemljištu takođe su veliki. Na nedostatak vlage biljka je naročito osetljiva u periodu cvetanja. Zbog suše u tom periodu mogu početi opadati cvetovi. Postupak natapanja sličan je kao kod paprike. Zasad patlidžana natapa se svakih 10 dana s 30-40 l vode/m2, u zavisnosti od rasporeda i količina padavina. Nakon svakog natapanja potrebna je međuredna obrada zemljišta kako bi se sačuvala potrebna vlažnost.

Agrotehničke mere
Plodored
Kao prethodne kulture nepogodne su vrste iz familije Solanaceae - paradajz, paprika, krompir, a kao pretkulture dobre su salata, rotkvica, mladi luk.

Obrada zemljišta i đubrenje
Zemljište treba pripremiti isto kao za paradajz i papriku. Ore se u jesen na 30-50 cm dubine, i unosi se stajsko đubrivo u količini 40-50 t/ha, u zavisnosti od plodnosti zemljišta. Ako su zemljišta siromašna organskim materijema, ili u poslednje 2-3 godine nisu đubrena stajskim đubrivom, dodaju se veće količine stajskog đubriva, i obratno. Deo stajskog đubriva može se dodati u proleće, kod pripreme zemljišta za sadnju.

U rano proleće se vrši obrada zemljišta, a tom prilikom se unose potrebna mineralna đubriva. U zemljište je potrebno uneti ukupno 120-160 kg N, 90-100 kg P2O5 i 150-200 kg K2O/ha. Od ove količine treba ostaviti 1/3 za prihranjivanje koje se izvodi 20-25 dana posle sadnje, zatim u vreme masovnog cvetanja. Od đubriva se koriste NPK 7:14:21, 8:16:24 i sl. U pripremi za sadnju (700-800 kg/ha) i KAN, ili 20:8:5 za prihranjivanje (ukupno 200-300 kg/ha).

Izbor sorte
Sorte patlidžana razlikuju se po obliku ploda koji može biti dugog cilindričnog, okruglo-jajastog i izduženo-kruškastog oblika. Boja spoljne pokožice ploda promjenljiva je i može biti tamnoljubičasta s jakim sjajem (što naše tržište najviše prihvata), tamnoljubičasta, bez sjaja, i crvenkastoljubičasta s jakim sjajem. Po veličini mogu biti sitni i krupni plodovi (od 50-1000 g).

Setva i sadnja
Patlidžan se gaji iz rasada, a seje se u tople leje i plastenike za ranu proizvodnju na otvorenom. Veličina lonca u koji se pikira treba biti 8-10 cm u prečniku jer se u protivnom, dobije slabiji rasad koji, onda, i u polju daje niži prinos. Patlidžan je u rasadu osetljiv na promene temperature, više nego ostale vrste povrća. Ako su noćne temperature 10-11ºC, dolazi do deformacije cvetova, plodovi se slabo zameću, i ako se razvijaju, deformirani su i neujednačene boje. Pred sadnju rasad ne treba zasušivati, kao kod drugih kultura jer patlidžan to ne podnosi. Za 250 kvalitetnih sadnica potreban je 1g semena.

Biljke se presađuju kada prestane opasnost od mraza. Razmak sadnje je 70-80 cm između redova, a u redu 40-50 cm. Nakon sadnje, biljke se dobro zaliju (1-1,5 l vode na svaku biljku) i ostave tako oko 20 dana jer proces ukorenjavanja teče vrlo sporo.

Nega zasada
Od specifičnih mera nege, kod patlidžana se može sprovesti orezivanje i prekraćivanje vrhova, naročito u uslovima kratke vegetacije. Vrh se prikrati kad biljka razvije 5-6 plodova, a grančice koje ne nose cvet odstranjuju se, čime se ubrzava zrenje plodova.

U Italiji, u južnom delu, vrši se zelena rezidba kojom se osigurava regeneracija biljke, pa biljke daju još jedan rod. Ova rezidba obavlja se krajem avgusta, kad biljka već počinje slabiti i davati sitne plodove, i to tako da se orežu sve suvišne grane, listovi, cvetovi, a ostavi se samo nekoliko dobrih zdravih grana. Tada se biljke prihrane NPK đubrivima (200 kg/ha) i vrši se navodnjavanje, što osigurava dobar prinos krajem novembra.

Berba
Beru se plodovi koji pokazuju karakteristične znakove zrelosti uzgajane sorte: oblik, veličinu, boju i sjaj. Tržište najviše traži plodove srednje krupnoće od 250-350 g. Berba se obavlja makazama da se ne otkinu ili oštete grane. Prispevanje ranih useva u grejanim i povremeno grejanim zaštićenim prostorima počinje već u mjesecu junu, a berba traje sve do novembra. Prinosi su različiti i kreću se od 30-60 t/ha.

Paštrnak

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Paštrnak je stara kulturna biljka, dobijena je od samoniklog paštrnjaka. Gaji se za preradu i to pretežno za sušenje. Dvogodišnja je biljka. U prvoj godini sazreva zadebljali koren sličan peršunu, ali krupniji. Krem bele boje je, glava ima do 10 cm prečnika, a može dostići težinu i do 500 g. Na skraćenoj stabljici nalazi se rozeta jednostavno perastog dlakavog lišća, koja je bujnija i krupnija od peršuna. U drugoj godini razvije bujnu i razgranatu cvetnu stabljiku sa štitastim cvastima. Brzo gubi klijavost, pa je najbolje koristiti jednogodišnje seme.

Agroekološki uslovi
Temperatura
Za vegetativni rast optimalne su temperature od 16 - 18 °C, ali raste i pri 4 °C. Visoke temperature usporavaju rast, ali je na njih je otporan. U kontinentalnoj klimi može prezimiti na otvorenom. Za prelaz u generativnu fazu treba duže razdoblje nižih temperatura. (1 - 10 °C).

Voda
Ima dubok koren i može se koristiti vlagom iz dubljih slojeva zemljišta, pa se na aluvijalnim zemljištima uz reke može uzgajati i bez navodnjavanja. Ravnomerno snabdevanje vodom osigurava dobar prinos i dobru kvalitet.

Zemljište
Najbolje uspeva na srednje teškim zemljištima, ilovastim ili ilovasto-peskovitim, neutralne reakcije (pH 6,5 - 7,0). Na većim površinama za preradu gaji se, u kontinentalnom području, u dolinama reka.

Agrotehničke mere
Plodored
Ne sme se sejati na istu površinu najmanje 4 godine. Zbog duge vegetacije gaji se kao glavni usev, najbolje nakon strnih žita što omogućuje dobru pripremu za ranu setvu paštrnaka. Vadi se kasno u jesen, pa nije dobra pretkultura za prolećne useve.

Obrada zemljišta
Jesenje oranje je potrebno obaviti na 25-30 cm dubine. Pre setve zemljište se đubri kompleksnim NPK-đubrivima u odnosu 10:20:30. Po potrebi se dodaje kreč, budući da su biljke uzgajane na kiselom zemljištu sklone raku. Paštrnak dobro raste uz grašak i salatu, uz uslov da nije u senci.

Đubrenje
Zbog velikog kapaciteta rodnosti i velike lisne mase paštrnaku treba osigurati dovoljno hraniva. Uz đubrenje s 220 kg azota, 150 kg fosfora i 300 kg/ha kalijuma kao i uz sklop 250 000 biljaka/ha postignu se prinosi od 45 t/ha.

Sorte
Najveći izbor kultivara paštrnaka ima Engleska i skandinavske zemlje. Dužina korena mu je 20 - 30 cm, a prečnik u glavi do 10 cm. Prednost im je što se lakše vade.

Setva / sadnja
Zbog duge vegetacije prednost ima rana setva u martu i do sredine aprila. Seje se u redove uz razmak 40 - 50 cm, a razmak u redu treba biti oko 10 cm, uz planirani sklop od 200 000 - 250 000 biljaka/ha. Treba koristiti seme proizvedeno prethodne godine što bolje klijavosti, da se izbrgne nejednako nicanje i nepravilan raspored biljaka u redu. Potrebno je 2 - 4 kg semena/ha. Paštrnak sporo niče.

Nega zasada
Tokom vegetacije međuredno se kultivira, dok se ne zatvore redovi. U sušnom periodu 2 - 3 navodnjavanja mogu osigurati dobar prinos.

Berba i skladištenje
Puna tehnološka zrelost paštrnaka nastupa tek u kasnu jesen. Može se vaditi i ranije, kada je zadebljali koren veličine peršuna i koristiti se za proizvodnju i prodaju u svežem stanju. Na većim površinama vadi se kombajnima za mrkvu ili šećernu repu. Prinosi mogu biti do 50 t/ha. Ako se ne stigne izvaditi na vreme, može ostati u zemljištu i vaditi se tokom zime ili u rano proleće, pre nego što protera novo lišće.

Zdrav, suv i neoštećen koren paštrnaka može se skladištiti za kasniju preradu u trapovima ili podrumima. Optimalna temperatura skladištenja je 0 °C uz relativnu vlažnost vazduha oko 95 %.

Paprika


[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Paprika je cenjena zbog visokog sadržaja vitamina (posebno C), zatim šećera, belančevina, mineralnih soli i dr. Koristi se tokom cele godine, u svežem stanju, i u prerađenom stanju (konzervirana i smrznuta).

Jednogodišnja je biljka iz porodice Solanaceae. Koren je vretenast, razgranat, ali ne ide duboko u zemljište i prilično je slabe usisne moći. Dužina korena zavisi od sorte, ali uglavnom dug je od 50-70 cm. Nadzemni deo je drvenast u donjem delu, visine od 50-200 cm. Cvet paprike može biti pojedinačan ili u grupi, uglavnom je bele boje.

Agroekološki uslovi za gajenje paprike
Temperatura
Paprika traži više toplote nego paradajz. Na temperaturi ispod 15 ºC prestaje s razvojem, kao i iznad 36 ºC. Seme počinje nicati na temperaturama iznad 13 ºC, a optimalna je temperatura za rast i razvoj 22-25 ºC. Temperature od –0,3 do –2,5 ºC dovode do uginuća biljke.

Voda
Veliki je potrošač vode, što se osigurava padavinama i navodnjavanjem po turnusu 30-40 mm ili 30-40 l/m2. Zbog slabe usisne moći korena, traži češće navodnjavanje. Najbolje rezultate daje na dubokim, restresitim i bogatim humusnim zemljištima, a pH zemljišta treba biti 6,0-6,8.

Agrotehničke mere u gajenju
Plodored
Najbolji su predusevi kulture iz porodice mahunarki (grašak, pasulj i dr.). Posle paradajza i krompira ne bi trebalo uzgajati papriku, zbog mogućnosti prenošenja bolesti. Posle paprike mogu se uzgajati korenaste kulture i kupusnjače. Monokultura (ponavljanje sadnje paprike) znatno smanjuje prinose.

Obrada zemljišta
Priprema zemljišta za papriku počinje u jesen, dubokim oranjem na 30-35 cm. Mesec dana pre rasađivanja zemljište za gajenje se kultivira (usitnjava i poravnava, a neposredno pre rasađivanja površina se uređuje već prema odabiru tehnologije (primena folije, agrila, sistem navodnjavanja i dr.)

Đubrenje
Kako paprika iznosi iz zemljišta velike količine azota, fosfora i kalijuma, potrebna je i pojačano đubrenje zemljišta pre sadnje. Osnovna đubrenje zemljišta obavlja se u jesenje-zimskoj brazdi, gde se pre oranja razbacuje stajsko đubrivo u količini 40-50 t/ha i NPK 6:18:36 u količini 200-300 kg/ha, ili NPK 7:14:26. U pripremi zemljišta za sadnju paprike, kao dopunska đubrenje dodaje se NPK 15:15:15 ili NPK 20:10:10 u količini 150-200 kg/ha.

Za dobijanje visokih prinosa potrebna je intenzivna prihrana kristalon đubrivom, a smatra se da je normalna količina hraniva potrebna za 40-50 t/ha ploda sledeća:

250-300 kg/ha N (100 kg pre presađivanja)
100- 150 kg/ha P2O5
200-300 kg/ha K2O
110-160 kg/ha CaO (posebno je značajan da bi se izbegla pojava tamnih pjega na plodu, što mmože znatno smanjiti prinos)
Najbolje je analizom zemljišta ustanoviti zalihe hraniva kao i na osnovu tih podataka odrediti potrebu za đubrenjem.

Moguća je i folijarna prihrana, ali to poskupljuje proizvodnju i treba biti oprezan da se ne spali list i cvet biljke prilikom primene.

Setva i sadnja
Za ranu proizvodnju rasad se proizvodi u toplim lejama i plastenicima, za srednje ranu u polutoplim lejama kao i za kasnu proizvodnju na otvorenim gredicama. U kontinentalnim krajevima setva rasada je za srednje ranu proizvodnju krajem februara, a sadnja se obavlja tokom aprila. Kod rane proizvodnje rasad se seje s nešto više semena, 8-10 g/m2, a za kasniju proizvodnju setva je ređa, sa 6-8 g/m2 semena.

Seme se seje u gotove hranjive supstrate i nije potrebno prihranjivanje rasada. Kaljenje rasada obavezno se izvodi 10-15 dana pred sadnju, poznatom metodom (smanjeno zalivanje i pojačano provetravanje i otkrivanje rasada). Sadi se rasad star 50-65 dana.

U kontinentalnim područjima paprika se gaji iz rasada. Po m2 potrebno je od 7-8 biljaka. Rasađivanje na otvorenom počinje onda kada je zemljište dovoljno toplo i kad prestane opasnost od kasnih mrazeva. U polju se rasađuju u redove, razmak između redova je 70 cm, a biljke od biljke 30 cm.

Nega zasada
Nega zasada direktno zavisi od načina gajenja, što znači ako je gajenje na foliji nema kultiviranja zasada. Ako je gajenje bez folije, tada je potrebno 2-3 puta plitko kultivirati zasad i to posle navodnjavanja. Prihranjuje se u gajenju na otvorenom 2-3 puta, prvi put 10 dana posle presađivanja, drugi put pre stvaranja prvih plodova i treći put mesec dana posle drugog prihranjivanja.

Pikiranje rasada započinje 20-25 dana nakon setve, kad se na biljkama razviju dva stalna listića (ovo vreme zavisi od temperature i osvetljenja).

Nakon pikiranja, mlade se biljke zasene (stavlja se zelena mreža, krečena plastika ili staklo), da bi se sprečilo neželjenoisparavanje vode iz biljaka (ovo se sme primeniti samo u onim danima kada je izrazito sunce jako jer u suprotnom biljke se mogu izdužiti-etiolirati).

Berba
U prvo vreme plodovi se beru svakih 5-6 dana, a u vreme glavne berbe svaka 2-3 dana. Obranu papriku treba u što kraćem vremenu sortirati i pripremiti za tržište. Pakujenje se vrši u duboke otvorene letvarice, u kartonske kutije ili u mrežaste plastične vrećice.

S obzirom na to da je paprika lako kvarljiva roba, ne podnosi duže uskladištenje u običnim skladištima. Pri čuvanju u hladnjačama, u ambalaži koja je štiti i omogućuje provetravanje, na temperaturi između 2-4 ºC, može se uskladištiti 4-6 nedelja.

Šargarepa


[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Šargarepa je dvogodišnja zeljasta povrtarska biljka iz porodice štitarki (Apiaceae). Kao korenasto povrće cenjena je posebno zbog vitaminskih i mineralnih sastojaka. Karakterističan je sadržaj suve materije od 12-17 % u kojoj preovlađuju ugljeni hidrati. Mrkva sadrži provitamin A (karotin) koji iznosi 5.4-19.8 mg/100g. Najviše ga ima u sorti narandžastog korena. Pored toga u korenu mrkve nalaze se i drugi vitamini, B1, B2, B6, C, D, E i K.

U prvoj godini stvara koren namenjen tržištu i preradi, a u drugoj stvara generativne organe cvet, plod i seme. Oblik i veličina korena mogu biti različiti što zavisi od sorte, međutim, za ljudsku ishranu najčešće je korišten vretenast oblik. Usisna moć korena je velika, pruža se prilično duboko u zemljište, a na njemu se nalazi puno bočnih žilica. Lišće je složeno perasto, a cvetonosno stablo nosi bele cvetove u štitastoj cvasti. Plod je obavijen s karakterističnim bodljama na površini. Jednosemeni plodići služe kao semenski materijal za setvu.

Agroekološki uslovi
Temperatura
Ima skromnije zahteve prema toploti. Seme može proklijati i niknuti već pri temperaturi od 3-5 °C, ali u takvim uslovima period nicanja je izuzetno dugačak. Mlade biljčice nakon nicanja relativno su otporne na niske temperature i podnose mrazeve do -5 °C bez oštećenja, ali one kod nekih ranih sorata mogu prouzrokovati prelazak u generativnu fazu već tokom prve godine. Optimalne temperature tokom vegetacije mrkve su oko 18 °C. Kod dnevnih temperatura viših od 30 °C i naročito toplih letnjih noći, razvoj korena je usporen, on ostaje tanak i kratak s obiljem grubih celuloznih vlakana. U tehnološkoj zrelosti koren mrkve podnosi temperature do -3 °C, pa se mrkva u područjima blage zime za potrošnju u svežem stanju vadi tokom zime do ranog proleća.

Voda
Iako ima dobro razvijen koren koji biljku može snabdevati vodom iz dubljih slojeva zemljišta, za sigurnu proizvodnju tokom sušnih perioda potrebno je je navodnjavati. To se naročito odnosi na period tokom nicanja do razvijenih 5-6 listova, kao i u vreme intenzivnog debljanja korena kada su potrebe mrkve za vodom najveće. Posledice nedovoljne obezbeđenosti vodom početkom vegetacije su proređen sklop, a ako sušni period nastupi tokom intenzivnog debljanja korena, on ostaje kratak, nepravilnog oblika i žilav.

Zemljište
Za rast zahteva blago kiselo zemljište, pH od 5,5-6,5. Obrada zemljišta treba biti kvalitetna uz obavezno duboko oranje do 30 cm dubine. Zemljište treba biti mrvičaste strukture, a kako su korovi potpuno nepoželjni, u zasadu mrkve obavezno je primeniti herbicide koji se inkorporiraju u zemljište pre setve. Nestrukturirana i teška zemljišta (glinovita zemljišta) nepogodna su za gajenje mrkve jer uzrokuju deformaciju korena. Posebno pogodna zemljišta su peskovita i aluvijalni nanosi uz odgovarajuću primenu mera zalivanja.

Agrotehničke mere
Plodored
Mrkva se obavezno gaji u plodoredu koji iznosi 3-4 godine. Kao prethodni usevi najbolje joj odgovaraju vrste povrća obilno đubrene stajskim đubrivom poput krompira, kupusa, paprike i graška. Mrkva može doći i kao druga kultura posle ranog graška ili ranog krompira.

Obrada zemljišta
Ako se mrkva seje u zimskom roku, tada se seje u niske i poluvisoke tople tunele. Korenasto povrće voli rastresitu zemlju kako bi korenje bilo lepo i pravo, pa zato za mrkvu treba pripremiti rastresitu gredicu. Uz treset i pesak može se dodati i 1-2 kg zrelog stajnjaka na kvadratni metar.

Đubrenje
Đubrenje povećava prinos mrkve, a povoljno utiče na stvaranje gvožđa i karotina u korenu. Azotna đubriva utiču na sadržaj vitamina A, a kalijumova povećavaju saržaj šećera i vitamina C. Fosforna đubriva su potrebna, ali ne utiču znatno na hemijski sastav korena. Ako je zemljište kiselo treba uneti kreča u količini 2-3 t/ha, što zavisi od kiselosti zemljišta. Deo veštačkih đubriva unosi se u osnovnoj i predsetvenoj pripremi, a ostatak u vidu prihranjivanja. Potrebna količina NPK đubriva iznosi 150-200 kg/ha azota, 300-400 kg/ha fosfora i 200-300 kg/ha kalijuma. Količina đubriva zavisi od hemijske analizi zemljišta i teksture zemljišta.

Setva i sadnja
Mrkva se može sejati od ranog proleća tj. početkom marta, pa sve do polovine maja što zavisi od dužine vegetacije sorte i klimatskih uslova. Setva se vrši sejalicama u redove ili dvostruke trake, a razmak između redova je od 35-40 cm i dubine 1-1,5 cm, a razmaci u redu su 5-8 cm. Pri setvi u dvostruke trake razmak izmedu traka je 75 cm, a u traci 5-7 cm. Ranija setva utiče pozitivno na prinos korena kao i na sadržaj karotina i šećera u njemu.

Nega zasada
Nega useva se sastoji u plitkom kultiviranju zasada u svrhu sitnjenja zemljišta. Proređivanje se vrši kada biljke imaju dva prava lista. Zalivanjem se povećava prinos korena, ali se mora se paziti do koje tehnološke mere se to izvodi iz razloga što višak vode smanjuje sadržaj šećera u korenu.

Vađenje mrkve
Mrkva se vadi specijalnim vadilicama nakon što se njeno lišće pokosi i odstrani. Korenje se oslobađa od lišća, čisti od zemlje i čuva se u hladnim prostorijama na oko 1 °C. Ova mera zavisi od toga da li je proizvod namenjen direktno za tržište, zimsku potrošnju ili za industrijsku preradu. Prosečni prinosi korena rane mrkve mogu biti od 25-35 t/ha, a za industrijsku preradu i čuvanje tokom zime prinos može biti od 60-70 t/ha.

Matovilac

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]


Matovilac je biljka livadske flore i koristi se kao sveža salata zimi i u rano proleće. Kao niskoenergetska namirnica ima prednost za kontrolu unosa hrane, ali deluje i umirujuće na živce, verojatno zbog sadržaja talaserijanske kiseline. Postoje dva oblika: “velik“ ili “širokolisni“ kao i tamniji, kompaktniji “zeleni“ tip koji je popularan u zapadnoj Evropi, ali manje plodan.

Dvogodišnja je biljka, relativno kratke vegetacije (8 – 10 meseci od setve do fiziološke zrelosti), ali može se uzgajati i kao jednogodišnja kultura. Listovi su talasasti, glatke ivice i s vrlo sitnim dlačicama. U generativnoj fazi razvije se razgranata cvetna stabljika sa sitnim plavičasto-belim cvetovima.

Agroekološki uslovi gajenja matovilca
Temperatura
Matovilac je biljka blage klime, otporna na niske temperature. Može podneti temperaturu do -15 °C. Minimalna temperatura potrebna za klijanja tek nešto je iznad 0 °C, rasta 5 °C, a optimalna 10 °C. Biljka je dugog dana, a za prelaz u generativnu fazu mora još proći period mirovanja pri temperaturi manjoj od 10 °C kroz najmanje 2 nedelje, kada prođe juventilnu fazu (2 prava lista).

Zemljište
Nema velike zahteve prema zemljištu. Najbolje uspeva na zaštićenom staništu s puno sunca ili blagom senkom. Potrebno joj je duboko, plodno zemljište uz pH 5 do 7 za brz i neprekidan razvoj. Toleriše većinu vrsta zemljišta, osim poplavljenih. Budući da zauzima vrlo malo prostora, idealno ga je sejati između viših useva.

Agrotehničke mere pri gajenju matovilca
Plodored
Budući da zauzima zemljište od jeseni do ranog proleća, dobro se uklapa u plodosmenu s ostalim povrtnim kulturama. U ekstenzivnoj proizvodnji može se posejati nakon vađenja kasnoga krompira, nakon berbe pasulja ili soje, i brati se pre prolećne setve ratarskih kultura.

Obrada zemljišta
Pripremu zemljišta za gajenje matovilca korisno je započeti najmanje 2 nedelje pre planirane setve. Budući da je seme vrlo sitno, setveni sloj mora biti dobro izravnan i fine mrvičaste strukture. Na lakšim zemljištima može se povaljati lakim valjkom.

Đubrenje
Ima vrlo plitak korenov sistem, pa koristi hraniva iz površinskih slojeva zemljišta (15 – 20 cm). U zaštićenim prostorima, gde je prethodni usev obilno đubren, često nije potrebno đubrenje. Ne preporučuje s đubrenje stajskim đubrivom ili nedovoljno zrelim kompostom, zbog mogućnosti nepoželjnog mirisa matovilca. Može se đubriti s 400 – 600 kg NPK đubriva 15:5:20 ili 12:12:17, a prihranjuje se 15 do 20 dana pre berbe sa 50 – 70 kg azota.

Nega zasada
Pri ranoj setvi u drugoj polovini leta obično su potrebna jedno do dva navodnjavanja. Nega useva sastoji se od kontrole korova, a krajem zime prihranjuje se azotom sa 30 – 40 kg/ha. Prekrivanjem gredica agrotekstilom, perforiranom PE folijom ili niskim tunelima može se pospešiti rast, omogućiti ranija berba i osigurati bolja kvalitet biljaka.

Setva matovilca
Može se uzgajati kao pojedinačna biljka ili kao usev koji se “stalno vraća“. Seje se u više navrata, od sredine do kraja proleća za berbu leti. Seje se u rupe duboke 1 cm, udaljene 10 – 15 cm, pa se proređuje na 10 cm kada sadnice imaju 3 – 4 lista. Zimski usevi seju se u više navrata od sredine do kraja leta. Potrebno je paziti na mraz koji uništava lišće. Ako se seje sejalicom, razmak redova može biti 7 – 15 cm s 50 – 80 semena/m u redu. Količina semena za setvu zavisi od krupnoće semena. Za sitnije seme koristi se 1 do 2 g/m2, a za krupnije i do 5 g. Od setve do nicanja obično treba 8 – 10 dana. Uobičajena setva je od sredine avgusta do sredine oktobra.

Berba i skladištenje matovilca
Sadnice i listovi se beru po potrebi ili se cele biljke izvlače kada dozriju – oko 3 meseca nakon sadnje. Potrebno je paziti da se ne skine previše listova odjednom jer biljka slabi, što je posebno važno za zimske useve na otvorenom. Guste useve (600 do 800 biljaka/m2) treba brati ranije jer donji listovi brže počinju žuteti.

Nakon berbe matovilac se pere ili potapa u vodu zajdno s letvaricom da se isperu čestice zemlje. Pakuje se u male jedinice vrlo rastresito, da što duže izdrži na prodajnom mestu. Zbog male održivosti doprema se na tržište u najkraćem mogućem roku. Ako je potrebno, može se skladištiti jednu do dva nedelje pri 0 °C i relativnoj vlazi vazduha 95 %.

Maslačak


[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Maslačak je višegodišnja biljka visine 15 – 20 (25) cm. Koren je vretenast i skraćuje se na kraju vegetacione sezone. Stabljika je uspravna, šuplja i s belim mlečnim sokom. Listovi su prizemni, u rozeti, duguljasti, nazubljeni ili duboko perasto urezani. Glavice su široke 3 – 5 cm, pojedinačne, s brojnim, žutim, jezičastim cvetovima. Semenke su dugovečne. Biljka proizvede 3 000 – 8 000 pojedinačnih plodova. Masa 1 000 pojedinačnih plodova iznosi 0,50 – 0,75 grama. Cveta od januara do oktobra. Može se naći na umereno vlažnim do suvim livadama i pašnjacima, vrtovima, oranicama i ruderalnim staništima. Mlade su biljke dobro krmno hranivo. Mladi listovi bogati su belančevinama, gvožđem, vitaminom C i provitaminom A.

Agroekološki uslovi
Raste po vrtovima uglavnom kao korov po livadama i po zapuštenim oranicama, dakle, voli otvoren i sunčan položaj a odgovaraju mu razni tipovi zemljišta. Razmnožava se semenom od proleća do jeseni kao i delenjem korena u proleće. Seje se u junu i pođubri kompostom. Prvi nežni listovi ranih izdanaka daju blago gorku, ali vrlo zdravu salatu koja podstiče izmenu materije. Listovi kasnije postaju gorki i nejestivi.

Cvetove beremo u periodu cvetanja (od marta do maja, u zavisnosti od područja), listove beremo pre nego maslačak počne cvetati, dok se korenje vadi u rano proleće ili kasno leto (ranu jesen). Tada sadrži veliku količinu inulina, koji povoljno deluje na varenje. Listovi i korenje suše se na hladnom i provetrenom mestu ili u pećnici na 40 °C.

Luk

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Luk pripada porodici lukova (Alliaceae) i biljka je s dvogodišnjim razvojem. Ima razgranat korenov sistem s vrlo malo korenovih dlačica, pa je moć usisavanja vrlo slaba. Lukovica se sastoji od pravog stabla, suvih ovojnih ljuski, sočnih mesnatih listova i od jednog do više pupoljaka. List se sastoji od asimilacijskog zelenog dela (peraje) i neasimilacijskog dela (lisnog rukavca). Pera su šuplja, na vrhu konusna sa voštanom prevlakom ili bez nje. Cvetonosno stablo se razvija u drugoj godini života. Cvet je loptasta i sadrži do 1000 cvetova. Luk je biljka dugog dana i ne podnosi zasenjavanje.

Poreklom je s područja srednje Azije, ima visoku hranjivu vrednost, visok sadržaj eteričnih ulja, izraženo fitocidno delovanje kojim se reguliše bakterijski rad creva, pospešuje varenje, a svojim antiseptičkim delovanjem pomaže radu organa za disanje pri prehladi. Lukovica sadrži 7-21 % suve materije, 6-10 % šećera, 120-170 mg C-vitamina, 1,6-5,9 % belančevina, zatim ulja, B-vitamina i minerala kalcijuma (Ca), fosfora (P) i gvožđa (Fe).

Agroekološki uslovi
Temperatura
Luk je dosta otporan prema niskim temperaturama, seme niče već na 3-5 °C, ali mu je optimalna temperatura za klijanje 15 °C. Ta se temperatura postiže pomoću stajnjaka koji prilikom svoje razgradnje oslobađa toplotu.

Voda
Luk sporo niče, potrebno ga je često zalivati.

Zemljište
Zemljište treba biti rastresito, humusno i provetreno, ako je peskovito potrebno je intenzivno navodnjavanje, pH 6-7, ne podnosi kisela zemljišta i ima velike zahteve prema osvetljenju.

Agrotehničke mere
Plodored
Luk kao i ostale kulture iz porodice Alliaceae ne smeju se uzgajati na istoj površini do 5 godina zbog brojnih zajedničkih bolesti i štetočina. Dobre predkulture luku su: pšenica, ječam, uljana repica i deteline za letnju setvu ili jesenju sadnju ili pak krompir i pasulj za prolećnu sadnju. Kao predkulturu treba izbegavati zob i raž jer ih napada ista štetočina. Udaljenost druge parcele luka treba biti njamanje 300 m.

Obrada zemljišta
Osnovnu obradu zemljišta za jesenju sadnju luka potrebno je obaviti odmah nakon skidanja pretkultura. Na većim površinama zemljište se ore do dubine od 30-35 cm, pođubri i pripremi kao za sadnju tanjiranjem ili setvospremačom. Na manjim površinama i u vrtu obrada i priprema zemljišta obavlja se ručno.

Đubrenje
Kako je setva u rano proleće, obrada zemljišta počinje u jesen. U osnovnom đubrenju koristi se 600-800 kg NPK u korist azota i kalijuma, a 0,5 vrednost fosfora (sve zavisi od analize zemljišta). Potrebno je tanjiranje (zatvaranje brazde). Pre setve uneti još 300-400 kg NPK 7:14:21. Obrada zemljišta setvospremačom mora biti vrlo kvalitetna, bez mikrodepresija. Prihranjivanje se vrši i do dva puta i to u fazi 3 lista do 100 kg/ha KAN-a u fazi stvaranja glavica. Trebalo bi biti na oprezu s azotom jer isti produžava vegetaciju i utiče na kvalitet lukovice.

Setva i sadnja
Proizvodnja luka može biti iz semena i iz lukovice. Proizvodnja je rentabilnija iz semena jer je prinos viši, a proces proizvodnje u celosti je mehanizovan. Potrebna količina semena je 6-7 kg/ha ili 1 688 000 semena/ha, a količina semena zavisi od razmaka redova i razmaka u redu. Za proizvodnju krupnog luka potrebno je 27-30 biljaka u dužnom metru, a za sitnije glavice 30-35 biljaka. Razmak gredice od gredice je 50 cm (seje se najčešće u 5 redova razmaka 25 cm), a dubina setve je 1,5-2 cm. Proizvodnja luka iz lukovice traži visok nivo agrotehničkih mera, mogućnost zalivanja, a priprema zemljišta i đubrenje ista je kao i kod proizvodnje luka iz semena. Sadnja je nešto ranije, čim to omoguće spoljni vremenski uslovi, i obavlja se mehanizovano - sadilicom. Lukovice ne smeju da proklijaju, dubina sadnje 2 cm, a količina lukovica po ha 600-800 kg (u zavisnosti od krupnoće).

Nega zasada
Navodnjavanje luka moguće je sistemom kišenja (koje se naročito primenjuje nakon setve luka kako bi se sprečilo stvaranje pokorice), sistemon „kap po kap“ kao i navodnjavanjem u brzade. Zaliva se intezivnije tokom suvog vremena i redovno plevi, pogotovo dok se oblikuju biljke. Okopavati ga treba plitko, pazeći da se ne ošteti relativno plitko korenje, a obično su dostatna 2-3 kultiviranja. Prvi se put kultivira nakon nicanja, a zatim 2-3 nedelje kasnije, s tim da se pritom i prihranjuje s 1-1,5 kg KAN-a na 100 m². Navodnjavanje je poželjno u početnim fazama rasta, kada luk razvija novo lišće i dok lukovica raste (ako je suvo proleće).

Vađenje luka
Luk se vadi kada lišće omekša i počne se sušiti, a oko 70 % stabljika polegne. Vadi se, u zavisnosti od sorte, od početka do kraja avgusta, ali bolje je do 15.08. jer, što glavica duže ostane u zemlji, smanjuje joj se kvalitet i teže se čuva. Vađenje se planira kada je vreme suvo, vadi se vadilicama, luk ostaje u u trakama. Luk se sprema u skladišta, ljušte se suvišne ovojne ljuske, kalibrira i pakuje u pletene polietilenske vreće. Skladišti se na temperaturi 0-2 ºC i RV (relativna vlažnost vazduha) 70-75 %, tako se može čuvati celu godinu. Iz semena direktnom setvom prinos može biti 40-50 t/ha, a iz lukovice 20-25 t/ha.

Beli luk

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]


Smatra se da su beli luk prvi počeli uzgajati Egipćani kao i je odigrao važnu ulogu u njihovoj kulturi. Smatrali su ga svetom biljkom kao i se često pronalazio u grobnicama faraona. Zbog intenzivne arome i ukusa, beli luk se ne koristi kao povrće u užem smislu, ali pre svega kao dodatak mnogim jelima. Prema svom sastavu ima visoku nutritivnu vrednost. Semenka belog luka sadrži vodu, belančevine, masti, ugljene hidrate, vlakna i minerale: natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, sumpor. Glavni vitamini prisutni u belom luku su: karoten, vitamina E, B1, B2, B3 i vitamin C. Zdravstvenu vrednost mu daje eterično ulje koje sadrži sumpor (ukus i miris) i biljni antibiotik - alicin.

Gajenje belog luka
Setva
Sadi se u jesen ili rano proleće. Pre sadnje čenovi se odvajaju od glavice, a oni krupniji koriste za sadnju. Mali se čen okrene korenom nadole, malo nagazi u zemlju i nagrne se ceo jarčić. Sadnja se može obavljati mehanizovano sadilicama. Na ravnom zemljištu sadi se u redove razmaka 30 cm, a u redu razmak češnjeva treba biti 10-12 cm, dubina sadnje u jesen je na 4-5 cm, a u proleće 2-3 cm. Vadi se kada lišće požuti i stabljika polegne. Za beli luk iz jesenje sadnje to je krajem juna, a za onaj iz prolećne sadnje krajem avgusta. Posle vađenja se odvozi na provetreno mesto zaštićeno od sunca gde se čuva na temperaturi od 1-2 ºC uz relativnu vlagu vazduha od 70-75 % i uz provetravanje. Prinosi belog luka proizvedenog prolećnom sadnjom su 5-8 t/ha, a onoga iz jesenje, 10-12 t/ha.

Neposredno pre sadnje za reprodukciju se biraju zdrave i neoštećene krupnije lukovice pravilnih oblika. Ako je to moguće najbolje je upotrebiti spoljne čenove. Sve do sadnje lukovice se čuvaju u provetrenom skladištu na temperaturi potrebnoj za sadnju. Za jesenju sadnju preporučuje se čuvanje na temperaturi 15 – 16 °C što uslovljava jaku dormantnost (sposobnost semena kontinentalnih biljaka da odloži klijanje dok se ne steknu povoljni uslovi za to), a pred samu sadnju na 5 – 6 °C, čime se dormantnost prekida. Niske temperature pre sadnje pospešuju razvoj listova i produžuju vegetaciju što povećava lukovicu. Čenovi se odvajaju neposredno pred sadnju, klasiraju prema veličini i tretiraju odgovarajućim fungicidom. Iako i čenovi od oko 1grama težine mogu dati biljku, bolje je saditi krupnije čenove od 4-6 grama, jer se od krupnijih čenova dobiju veće glavice. Sadnja se obavlja ručno, mehanizovano, sadilicama na ravno zemljište ili na prethodno pripremljene gredice. Sadi se u redove razmaka 20 – 30 cm, a razmak biljaka u redu zavisi od krupnoće čenova za sadnju. Pri ručnoj sadnji čenovi se sade uspravno tako da začetak stabljike dođe na dubinu 4-5 cm, a u hladnijim područjima pri jesenjoj sadnji i nešto dublje. Za površinu od 1 ha proizvodnje zasnovane u jesen potrebno je osigurati oko 1.000 kg, a za prolećnu proizvodnju 700 - 800 kg sadnog materijala.

U kontinentalnim područjima u jesen se sadi sredinom oktobra. Ako se sadi u proleće najpovoljnija je rana sadnja, čim to vremenski uslovi dozvole. Postoje preporuke ranije jesenje sadnje, sredinom septembra, da se tokom vegetacije razvije više listova, a lukovica razvije sredinom leta.

Đubrenje i plodosmena
Srednje plodna zemljišta pođubre se s oko 1000 kg NPK 7:14:21. U proleće u fazi 3 lista vrši se prihrana sa 100-150 kg KAN-a. Beli luk se obvezno gaji u plodoredu. Na istoj površini proizvodnja se može ponoviti svakih četiri do pet godina i to je najsigurnija i ekološki najprihvatljivija mera zaštite od lukove nematode, koja može učiniti velike štete u zasadu. Ne podnosi sam sebe niti bilo koji drugi luk kao predkulturu. Iz istog razloga preporučuje se primeniti organsku đubrenje za predkulturu. Obično se gaji iza kultura koje su đubrene stajskim đubrivom i ostavljaju rastresito i nezakorovljeno zemljište. Od povrća to su najčešće paradajz, paprika, krastavci i krompir. Do početka glavičenja, biljka iskoristi trećinu potrebnih hraniva. U vreme početka glavičenja, prihrana azotnim đubrivom je odlučujuća za prinos. Prevelika količina azota može pospešiti sekundarno grananje i proizvodnju nestandardnih lukovica.

Temperatura
Beli luk je otporniji od luka na zimu i mraz, jer ima čvršće ovojne ljuske. Optimalna temperatura za gajenje je 18-22 °C, a u periodu dozrevanja mora biti malo viša (oko 26 °C). Tokom dozrevanja bilo bi dobro da je vlažnost vazduha 60-65 %. Gajenje u plodoredu svake 3-4 godine, a najpogodnije pretkulture su: kupus, paradajz i paprika, jer ostavljaju rastresito i nezakorovljeno zemljište. Vrlo je zahtevan prema hranivima.

Nega useva
Tokom vegetacije nega se useva sastoji od borbe protiv korova, navodnjavanja, prihrane i zaštite od biljnih bolesti i štetočina. Primena herbicida veliko je olakšanje u borbi protiv korova, jer su mehaničke mere teško sprovedive i zahtevaju mnogo rada. Prolećna prihrana uz međurednu obradu posle nicanja omogućiće bolji vodno-vazdušni režim i nadoknaditi isprani azot tokom zime. U slučaju dužeg sušnog perioda navodnjavanje belog luka može osigurati nesmetani rast, ali 3 nedelje pre planirane berbe navodnjavanje treba prestati.

Izbor kultivara i ekoloških tipova
Jesenji - (ozimi), sade se u jesen, prezimljuju i u sledećoj godini odmah na proleće počinju razvijati vegetativnu masu i lukovicu, sazrevaju početkom leta. Imaju kraće razdoblje mirovanja kao i se kao takvi u ambijentalnim uslovima njihov repromaterijal ne može čuvati do proleća. Listovi i lažna stabljika su im većinom širi i krupniji, i sama glavica je krupnija, s manjim brojem krupnijih čenova. Prolećni - sade se u proleće, a sazrevaju sredinom leta. U uslovima ambijenta se mogu dobro očuvati do proleća, jer imaju duže razdoblje mirovanja. Ovi ekotipovi su osetljiviji na niske temperature i ih iz tog razloga ih sadimo u proleće. Listovi i lažna stabljika su im tanji i uži, a glavice sitnije s većim brojem sinijih čenova. Alternativni - po svojstvima su bliži proletnjim ekotipovima, ali se mogu saditi u jesen jer su otporniji na niske temperature od prolećnih. Sadnjom u jesen im se produžuje vegetacija, što prouzrokuje nešto krupniju glavicu i samim time veći prinos u odnosu na prolećnu sadnju.

Berba i prinosi
Beli luk je zreo za vađenje kad lažna stabljika omekša i nadzemni deo počne polegati. U to je vreme u rezervnom tkivu lukova najviše šećera, što se može kontrolisati refraktometrom. Preporučuje se vađenje belog luka kad je još oko trećine lišća zeleno, a ako se vadi mehanizovano, još i ranije. Za beli luk jesenje sadnje to je najčešće krajem jula, a kod prolećne sadnje tokom avgusta. Vađenje se obavlja po suvom i lepom vremenu, kad je zemljište umereno prosušeno, s pomoću posebnih vadilica. Nakon vađenja beli luk je potrebno s polja dopremiti u prostor zaštićen od sunca i u tankom sloju prosušiti. Zatim se očisti od lišća i ostatka korena kao i kalibrira prema standardima. Pri tim operacijama treba izbegavati udarce. Pri mehaniziranom vađenju prvo se pokosi lišće, a nakon toga vadi prilagođenim vadilicama. Taj se način koristi prvenstveno za vađenje belog luka za preradu. Beli luk se može čuvati tokom cele godine u skladištima s kontrolisanim uslovima, na temperaturi 1 – 2 °C, pri relativnoj vlazi vazduha 70 – 75 %, uz stalno provetravanje. Prinos belog luka zavisi od ekotipa, roka sadnje, sadnog materijala i načinu sadnje.

Budući da za sadnju belog luka u sledećoj godini proizvođač mora ostaviti do 1 t/ha, to se smanjuje deo koji se može ponuditi tržištu za oko 20 %. Prema normama kvaliteta evropskog tržišta beli luk “ekstra klase” mora biti karakteristične boje za tip, cele glavice, pravilnog oblika, dobro očišćen, koren mora biti precizno odrezan, a čenovi moraju biti čvrsto vezani u glavici. Najmanji prodnos glavice mora biti 45 mm, a razlika između najveće i najmanje glavice u jedinici pakovanja najviše 20 mm. Beli luk “prve klase” mora biti ceo pretežno pravilnog oblika, čenova čvrsto priljubljenih i boje normalne za tip. Dozvoljen je nepravilni oblik zbog nenormalnog vegetativnog rasta i manje pucanje ovojnih ljuski, najmanji prečnik lukovice 30 mm, a razlika između najveće i najmanje lukovice 15 mm. Za “drugu klasu” dozvoljeno je pucanje spoljnih ljuski, nepravilan oblik lukovice, lagani natisak ako ne utiče na održivost a u glavici sme nedostajati najviše 3 čena. Krupnoća mora biti kao kod “prve klase”.

Skladištenje belog luka
Očišćeni i sortirani beli luk skladišti se u mrežastim vrećama, boks paletama ili rinfuzi. U skladištu je najvažnije održavati reltivnu vlagu vazduha manju od 70 % da se izbrgne nicanje korenčića i pojave površinske plesni. Najbolja održivost u skladištu je pri temperaturi od 1 - 2 °C. Slična je održivost na 20 - 30 °C, ali se pri tim temperaturama izgubi mnogo vlage pa se malo smežura. Prelazak korenčića i klice u skladištu najbrži je pri temperaturama od 5 - 10 °C.

Lekovitost belog luka
Jedinstveni sastav belog luka, koji sadrži ceo niz sumpornih jedinjenja, štiti nas od oksidativnog stresa i upala. Beli luk takođe utiče na nivo triglicerida i uopšte, holesterola u krvi. Beli luk sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, zahvaljujući jednom posebnom sastojku, koji se zove ajoen. Vrlo impresivna je sposobnost belog luka ka smanjenju krvnog pritiska. Istraživanja belog luka potvrđuju da ova biljka značajna antikancerogena svojstva. Pokazalo se, da redovno konzumiranje većih količina belog luka značajno smanjuje rizik od pojave mnogih vrsta raka. Radi efikasne prevencije raka je potrebno konzumirati veće količine ove namirnice, u čemu mogu pomoći kapsule ili tablete belog luka. Beli luk i njegovi sastojci su podvrgnuti brojnim istraživanjima da bi se dokazalo njihovo delovanje na infekcije uzrokovane bakterijama i virusima. Njegovo antimikrobno delovanje takođe uključuje gljivice i parazite. Jedan od sastojaka belog luka, ajoen, pokazao se posebno efekasnim u liječenju gljivice Candida albicans, Pseudomonas aeruginosa, kao i na mnoge druge bakterije.

Istoriske zanimljivosti
O lekovitim svojstvima belog luka jako su dobro znali drevni Grci i Rimljani, čiji su sportisti jeli beli luk pre sportskih takmičenja. Pre nego što su krenuli u rat, grčki i rimski vojnici su konzumirali beli luk. Kasnije, beli luk se proširio i u druga područja svijeta. U 6. veku, beli luk se počeo uzgajati u Kini i Indiji, gde je poznat po svojim terapeutskim svojstvima. Starorimski pisac Plinije opisao je beli luk kao lek za 61 zdravstvenu tegobu. Beli luk možemo naći i kao sastojak u nizu recepata Apicijevog kuvara (najstariji kuvar sačuvan u celosti). Hipokrat (otac medicine) preporučivao ga je u ishrani. Prvi zapisani štrajk u istoriji, koji se zbio u drevnom Egiptu, uzrokovan je upravo izbacivanjem belog luka iz svakodnevne ishrane robova. Kroz istoriju se koristio i kao lek za astmu, ubod škorpiona, a tokom Srednjeg veka verovalo se da je lek za kugu.

Lubenica

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Lubenica je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Cucurbitaceae. Razvija snažni korenov sistem koji se najvećim delom razvija u zoni do 40 cm zemljišta, a glavni koren dopire u dužinu od 2-3 m. Stablo je razgranato, snažno, na njemu se nalaze puzeće vreže, a u zavisnosti od sorti mogu narasti 3-4 m. Cvetovi su razmešteni pojedinačno i izrazito su žute boje. Otvaraju se u jutarnjim satima i cvetaju samo jedan dan, a neoplođeni ženski cvetovi ostanu otvoreni i sledećih dana. Lubenica je stranooplodna biljka i proizvodi se najčešće iz rasada, ali može i direktno iz semena. Gaji se na otvorenom polju, u plastenicima i kombinovano. Rana proizvodnja uspešna je u plastenicima bez ili s povremenim grejanjem.

Agroekološki uslovi
Temperatura
Minimalna temperatura za klijanje semena je oko 15 °C, a optimalna oko 30 °C. Ako temperature tokom gajenja padnu ispod 10 °C, biljka počinje žuteti i vrlo teško se oporavlja čak i ako su kasnije temperature povoljne. Lubenice su biljke intezivnog svetla. Oblačno vreme, naročito u vreme rasta plodova, nepovoljno utiče na njihov porast.

Voda
Snabdevanje vodom treba biti dovoljna naročito u fazama razvoja vreže, u cvetanju i zametanju plodova. Za rast i razvoj lubenice potrebno je 300-400 m3 vode/ha, što zavisi od vremena (suša ili ne). Vlažnost je izuzetno važna u vremenu rasta plodova, ali 15-20 dana pred zrenje navodnjavanje se prekida.

Zemljište
Zemljište za gajenje lubenica mora biti rastresito, dobre strukture, duboko poorano u jesen, na oceditom terenu. Idealna su aluvijalna zemljišta gde se voda ne zadržava i glinasto-peskovita zemljišta. Hladno, zbijeno, vlažno zemljište nije dobro za ovu proizvodnju. Koren lubenice je dug, ponekad i više od 2 m, ali u sloju 40-50 cm od površine je najveća masa. Za rast i plodonošenje kiselost zemljišta treba biti pH 5,0 – 5,5.

Agrotehničke mere
Plodored
Za lubenice, kao i karastavce dobar predusev može biti paprika, paradajz, krompir, leguminoze i trave. Poželjno je menjati plodored svake 4 godine, ali od toga se može i delimično odstupiti.

Obrada zemljišta
Zemljište za gajenje treba da ima najmanje 2,5 % humusa, tako da zaoravanje 30-50 t/ha stajskog đubriva u osnovnom đubrenju treba biti neizostavna agrotehnička mera. Neposredno pre setve ili sadnje, potrebno je gornji sloj zemlje usitniti u manje grudice pomoću vrtne freze. Rastresit sloj sačinjen od sitnih grudvica zadržava vlagu u zemljištu, daje posađenim biljkama oslonac i pogoduje dobrom razvoju korenja i zdrav rast biljke. Kako bi poboljšali rast biljke, sprečili rast korova i omogućili da u vreme setve i ubiranja plodova zemlja dobije dovoljno vlage, zemljište je potrebno redovno sitniti.

Đubrenje
Osnovnom obradom unosi se stajsko đubrivo i kompost 30-40 t/ha i ako je moguće, unošenje zrelog stajskog đubriva u toku sadnje u kućice. Treba voditi računa da stajsko đubrivo koji se unosi u toku sadnje ili setve bude humificirano, tj. dobro zrelo jer u suprotnom mladi koren ili klica mogu izgoreti i ceo trud je uzaludan. Ako se stajsko đubrivo unosi u kućice potrebno je oko 2 kg po kućici, stavlja se na dno, a iznad stajskog đubriva nanosi se tanki sloj zemlje.

U osnovnoj obradi unosi se 400-500 kg mineralnog đubriva NPK u odnosu 1:2:1. Fosfor je vrlo značajan za dobar prinos. Prihrana lubenice (ako nema preporuke i analize zemljišta) vrši se 10 dana od presađivanja do 50 % težine prva dva ploda. Važno je pratiti razvoj biljke kao i u vreme stvaranja vreže (grana, loze), treba prihraniti sa KAN-om 150-170 kg/ha u dva ponavljanja.

Prihrana se izvodi pre navodnjavanja, treba paziti da đubrivo ne padne na list, kako ne bi došlo do paleži. Ovo nije važno ako je sistem zalivanja kap po kap, pa se đubrivo zajedno sa vodom unosi u zonu korena. Ujedno to je i najbolja metoda.

Praksa je pokazala da 3-4 prihranjivanja u razmacima od osam dana kristalinskim oblicima đubriva pojačanim s mikroelementima (magnezijumom, bakrom i gvožđem), daju odlične rezultate u kvalitetu i prinosu lubenica. Kristalinska đubriva mogu se i folijarno primeniti u koncentraciji od 0,1-0,2 %, s tim što se mora pratiti uputstvo za tu vrstu primene. Folijarnu prihranu treba vršiti kasno posle podne, rano u jutro ili za vreme oblačnih dana.

Setva i sadnja
Poznato je nekoliko načina gajenja lubenica, a najčešći su:

Gajenje u niskim tunelima - Na pripremljenu zemlju (stajsko đubrivo, đubrivo, dezinsekcija i dr.) se postavlja crna folija koja mora dobro prijanjati uz zemljište. Na razmak 70-80 cm u redu naprave se otvori u koje se seje seme ili sade sadnice lubenice. Posejane ili posađene lubenice pokriju se plastičnom folijom u vidu niskog tunela visine 50-70 cm. Red od reda udaljen je 80-100 cm. Viša temperatura zemljišta pod crnom folijom, dovoljno vlage, pojačana mikrobiološka aktivnost u zemljištu, daju dobre uslove za rast i razvoj biljke. Ako su dani topli, tunele treba na krajevima otvarati i vršiti provetravanje zasada da se spreči rana pojava bolesti. Polovinom maja kada je biljka zaštićena od mrazeva, folija se skida. Ovo gajenje omogućuje 10-15 dana ranije plodonošenje i biljke su otpornije na štetočine i bolesti.

Iz rasada - Setva semena za gajenje rasada lubenica koje trebaju biti spremne za sadnju za kraj aprila vrši se 10. - 15.03. u zaštićenom prostoru (plastenik, staklenik, topla leja). Seme se seje u tresetne kocke ili kontejnere prečnika 8-10 cm ili Jiffi kocke. Do nicanja temperatura treba biti 22-25 ºC, a posle nicanja temperatura se snižava nekoliko dana na 15-16 ºC kako bi se razvilo čvrsto i kratko stablo. U fazi 2-3 lista temperatura se ponovo podiže na 20-23 ºC, ali tokom noći treba ostati na 15-16 ºC. U fazi 6-8 listova i kada koren omota tj. ispuni prostor u loncu, biljka je spremna za presađivanje. Nekoliko dana pre presađivanja temperature se postepeno snižavaju, ventilacija i krovni prozori ostaju otvoreni i preko noći, a biljke se obilno zaliju dan pre presađivanja. Sadnice se ručno ili sadilicama sade u pripremljene rupe, treba paziti da se ne posade dublje nego što su bile u lončiću. Posle sadnje biljke treba obilno zaliti s 25-30 l vode/m2.

Sadnja bujnih sorata treba biti na razmak 100 cm u redu, a 150 cm između reda, dok kod sorata sa manje lista sadnja može biti 100 x 100. Na većim površinama na svakih 80-100 m ostave se putevi širine 3 m za prolaz mehanizacije.

Danas je uglavnom ceo ciklus mehanizovan, tako da se u jednom prohodu postavlja sistem za navodnjavanje na zemljište, zatim crna folija s rupama za rasad, odmah se vrši sadnja, a na rasad se navlači zaštitni perforirani pokrivač (agril i sl.).

Nega zasada
Međuredno kultiviranje nije potrebno ako je sadnja na foliji, ali ako je u zemljištu tada je ova mera moguća sve dok se redovi ne zatvore s lozom i lišćem.

Od početka plodonošenja zaliva se svaki nedelju. Bolje je jedno obilno zalivanje nego svaki dan po malo ako je navodnjavanje putem rotirajućih dizni, iz razloga što svakodnevno vlaženje lista ima za posledicu pojavu bolesti. Ako je navodnjavanje metodom kap po kap, treba ga obavljati svakodnevno jer se na taj način ne ugrožava nadzemni deo biljke.

Berba i prinosi
Lubenica je zrela 80-95 dana od dana sadnje. Danas je na tržištu prisutno puno sorata različitih dužina vegetacije, a porast i zrenje direktno je vezana za broj sunčanih dana. Bere se ujutro, odsecanjem drške nožem ili mehanički. Prinos zavisi od sorte, a kreće se od 20-60 t/ha.

Loboda

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Loboda je jednogodišnja zeljasta biljka od koje se za konzumaciju koristi lišće i mladi bočni izdanci. Gaji se u porodičnim vrtovima, a u manjoj meri prodaje se na lokalnim tržnicama. Lišće i mladi izdanci koriste se na isti način kao spanać.

Ima dubok, razgranat koren i rozetu od 6 – 8 listova. Cvetna stabljika visine je do 1,5 m, listovi su jednostavni, trouglastog ili srcolikog oblika, a cvet je metlica s mnogo žučkastih ili ružičastih cvetova. Oprašuju se vetrom. Seme je okruglo i spljošteno, prečnika oko 2 mm i apsolutne težine 4 – 6 g.

Agroekološki uslovi za gajenje lobode
Za nicanje lobode potrebno je minimalno 10 °C. Bolje podnosi visoke temperature od spanaća, a osetljivija je na kasne prolećne mrazeve. Ravnomerno snabdevanje vodom omogućuje razvoj većeg i kvalitetnijeg lišća, pa je mera navodnjavanja pri gajenju poželjna. Dobro uspeva na dubokom, strukturnom zemljištu uz pH 6 – 7,4, na sunčanim, ali i blago zasenjenim položajima.

Agrotehničke mere pri gajenju lobode
Dobre pretkulture su joj paradajz, paprika i krompir. Za prolećnu setvu brazda se tanjira u jesen, a za jesenju setvu dodaje se mineralno NPK đubrivo (prema analizi zemljišta) u količini od 350 - 400 kg/ha formacije 8:16:24 ili 8:26:26. Potrebno je izvršiti jednu prihranu azotnim đubrivom koja ne sme biti izvršena prekasno. Na težim zemljištima dobro je formirati uzdignute gredice, a površina mora biti izravnata i fine mrvičaste strukture da se omogući što ravnomernija dubina setve.

Đubrenje
Đubrenje lobode zavisi od zaliha hraniva u zemljištu, a mora se voditi računa i o biljnim ostacima prethodne kulture, koja može ostaviti znatnu količinu hraniva. Na dobro obezbeđenom zemljištu s oko 30 mg fosfora i približno isto toliko kalijuma na 100 g zemljišta kao i 0,10 - 0,30 % ukupnog azota, prinos lobode najviše zavisi od đubrenja azotom. Đubrenje kalijumom u obliku kalijumovog hlorida ima prednost jer hlor smanjuje nakupljanje nitrata u lišću. Na srednje obezbeđenom zemljištu azotom, za đubrenje lobode ne bi trebalo koristiti više od 100 kg/ha čistog azota, i to prvenstveno u sulfatnom ili amidnom obliku.

Nega zasada
Tokom vegetacije izvodi se međuredna obrada, a nakon završetka proređivanja prihrani se azotnim đubrivom na bazi 40 kg čistog azota po hektaru. Kad se pojavi cvet, korisno ga je odstraniti jer ta mera pospešuje razvoj listova.

Setva lobode
U kontitnentalnim područjima seje se u drugoj polovini aprila uz razmak redova 30 – 50 cm i oko 10 cm u redu. Za oko 6 nedelja razvije se rozeta i tada se počinje brati a tako se ujedno i proređuje sklop na oko 25 – 30 cm razmaka između biljaka.

Berba i skladištenje lobode
U početku se beru cele rozete listova čupajući ili režuči u zoni korenovog vrata. Kada se izduži cvetna stabljika, beru se listovi i mlade sekundarne grane. U dobrim uslovima može se ubrati do 2,5 kg lišća po m2.

Sočivo

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Sočivo se najviše gaji u Indiji. Lakše je svarljivo od pasulja, a vredna je namirnica s oko 25 % belančevina i do 60 % ugljenih hidrata. Najbrže procveta pri dužini dana od 15 – 16 sati. Dužina vegetacije ranih kultivara je 80 – 110 dana, a kasnih kultivara 125 – 189 dana.

Ima razgranat koren na kojem su prisutne kvržišne bakterije. Stabljika je razgranata, poluuspravna i visoka 14 – 40 cm. Listovi su parno perasti s 4 – 7 pari sitnih liski. Cvetovi su leptirasti, pojedinačni ili po 2 – 4 na pojedinom kolencu, bele, ružičaste ili ljubičaste boje. Mahuna je pljosnata, glatka, s tupim vrhom, do 2 cm dužine s 1 do 2 semenke, oblika ćelije, žute, crvenkaste ili smeđe boje.

Agroekološki uslovi za gajenje sočiva
Temperatura
Sočivo je biljka tople klime. Osetljiva je na niske temperature i već za blagog mraza strada. Minimalna temperatura nicanja iznosi 15 °C, a optimalna 18 – 21 °C. Pri temperaturi 24 °C i umerenoj vlagi vazduha i zemljišta, najbolji je rast i razvoj sočiva.

Voda
Nema većih zahteva prema vodi. Dobro podnosi sušu, ali i stagnirajuću vodu nakon obilnog pljuska. Na nedostatak vode osetljiva je u vreme cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna.

Zemljište
Uspeva na različitim tipovima zemljišta, podnosi bazična i malo zaslanjena zemljišta. Najbolja su plodna strukturna i duboka zemljišta.

Agrotehničke mere u gajenju sočiva
Plodored
Na istu površinu sočivo ne bi trebala doći 4 do 5 godina. Najbolje pretkulture su joj okopavine (krompir, šećerna repa) đubrene stajskim đubrivom.

Obrada zemljišta
Obrada zemljišta obavlja se kao i za sve druge mahunarke. Tokom jeseni zemljište se mora orati do 30 cm dubine i površinski sloj mora biti dobro usitnjen jer se sočivo seje vrlo plitko.

Đubrenje
Azotna đubriva upotrebljavaju se u manjim količinama i to samo radi osiguranja biljke azotom u prvim fazama razvoja. Kasnije ona same usvaja atmosferski azot kao i na taj način podmiruje svoje potrebe. Prilikom osnovnog đubrenja najbolje je dodati od 500 do 600 kg NPK 7-14-21 ili 8-16-24.

Nega zasada
S obzirom na to da se sočivo seje vrlo rano, retko se seje u suvo zemljište. Ako se to dogodi, nakon setve treba obaviti valjanje. Ako se stvori pokorica, potrebno je je rotacionim ili lakim drljačama uništiti.

Setva leće
Seje se u kasno proleće, kada prođe opasnost od mrazeva. U mehaniziranoj proizvodnji seje se žitnom sejalicom, uz razmak redova 17,5 – 30 cm sa 65 – 90 kg/ha semena, u zavisnosti od o apsolutnoj težini i upotrebnoj vrednosti. Bolje je sejati na uži razmak između redova, oko 12 cm, da bi se dobro iskoristila vegetaciona površina, ubrzalo pokrivanje zemljišta i tako smanjilo gubljenje vode iz zemljišta i zakorovljavanje. Dubina setve iznosi oko 3 – 5 cm.

Žetva sočiva
Žanje se kada su mahune u donjem delu potpuno zrele i seme im se osipa ili dvofazno, kada mahune požute, a one donje budu još čvrste. Ostavlja se oko 10 dana da seme prezori, a nakon toga se vrši adaptiranim žitnim kombajnima. Nakon žetve seme sočiva obično ima povećan sadržaj vode, pa ga pre uskladištenja treba sušiti na ispod 14 % vode.

Prinosi sočiva vrlo su varijabilni, a zavise od kultivara i uslovia gajenja kao i mogu biti od 340 – 1 500 kg/ha.

Kineski kupus

[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Kineski kupus, kao što mu i ime kaže, potiče iz Kine. U Evropu su ga doneli misionari u 19. veku. Isprva se koristilo orginalno ime pe-tsai, što na mandarinskom kineskom jeziku znači belo povrće.

Kineski kupus ima tanak i žiličast koren, a cela biljka je visoka 30 cm. Valjkasti listovi imaju izraženo središnje rebro bele ili ružičaste boje. U Evropi se najviše gaje tipovi koji stvaraju glavicu valjkastog ili cilindričnog oblika svetlozelene do tamnozelene boje.

Agroekološki uslovi gajenja kineskog kupusa
Temperatura
Za vegetativni rast potrebna je minimalna temperatura od oko 7 °C. Optimalne temperature su 12 – 22 °C, a više temperature odlažu glavičenje i smanjuju kvalitet, pa nastaju rastresite glavice i razvija se ivična palež lišća.

Svetlost
Veći intezitet svetlosti pospešuje razvoj šireg lišća i ranije glavičenje. Pri nižem intezitetu svetlosti listovi su uži, što smanjuje prinos.

Voda
Zbog brzog rasta i velike mase lišća kineski kupus zahteva mnogo vode. Za siguran i kvalitetan prinos potrebno je 150 – 260 mm vode. Potrebno je redovno navodnjavanje.

Zemljište
Kineski kupus može dobro uspevati na svim zemljištima gde uspevaju i druge kupusnjače, osim na jako lakim i jako teškim zemljištima. Osetljiv je na stagniranje vode i na pokoricu. Za zemljišta kiselija od pH 6 preporučuje se primena kreča. Može se uzgajati u kontinentalnom i mediteranskom području i najpovoljnija je sadnja u jesen tako da se obere pre pojave jačih mrazeva.

Agrotehničke mere gajenja kineskog kupusa
Plodored
Kineski kupus se ne sme saditi na isto mesto najmanje 3 godine. Dobro se uklapa u plodosmenu nakon mladog krompira i graška, a u jesen ostavlja mogućnost dobre pripreme zemljišta za ozime kulture ili za zimsku brazdu.

Obrada zemljišta
Može se uzgajati direktnom setvom ili iz rasada. Osnovna obrada zemljišta ne treba biti dublja od 30 cm. Za oba načina gajenja u predsetvenoj pripremi, vrlo je važno da površinski sloj zemljišta bude dobro izravnan i fine mrvičaste strukture, a pre setve ili sadnje umereno vlažan.

Đubrenje
U zavisnosti od kultivara, načina i perioda gajenja kineski kupus može postići prinos do 50 kg/ha, pa đubrenje treba uskladiti sa stanjem hraniva u zemljištu i očekivanim prinosom. Preporučuje se 129 kg/ha azota, 80 – 100 kg/ha fosfora i 250 kg/ha kalijuma, a azot treba primeniti u 2 do 3 puta. Dobro reaguje na folijarnu primenu uree (5 kg/ 100 l vode uz primenu 500 – 600 l/ha).

Nega zasada
Uz međurednu obradu, kada se biljke dobro ukorene, obično se prihranjuje azotom i kultivira.

Setva / sadnja kineskog kupusa
Za direktnu setvu potrebna je precizna sejačica jer je seme vrlo sitno. Seje se na međuredni razmak od 40 – 50 cm, a razmak u redu iznosi 10 – 15 cm, ili u kućice na razmak 30 – 40 cm s oko 3 semenke u kućicu na 2 – 3 cm dubine. Za 1 ha potrebno je 0,4 do 0,8 kg semena.

Rasad se sade na otvoreno kada se temperature zemljišta i vazduha ustale iznad 10 °C, a to bude u drugoj polovini aprila. U slučaju zahlađenja zasad se prekriva agrotekstilom ili perforiranom PE folijom. Sigurnije je jesenje gajenje. Međuredni razmak iznosi 40 – 50 cm, a razmak u redu 35 – 50 cm.

Berba i skladištenje kineskog kupusa
Bere se kada postigne potrebna veličina i kompaktnost glavice. Rani kultivari u prolećnom gajenju imaju masu glavice od 0,5 do 1 kg, a moraju se ubrati pre nego što počnu prorastati. Srednje kasni i kasni kultivari postignu masu od 1 – 2 kg, iako glavice mogu biti i veće i teže. Prinos ranih kultivara u prolećnom i jesenjem gajenju može biti 20 – 40 t/ha, a srednje kasnih i kasnih i do 80 t/ha. Za tržište se obično bere selektivno 2 do 3 puta. Bere se glavica sa 2 do 3 spoljna lista.

Pre pakovanja i otpremanja na tržište uklone se spoljni listovi i glavice se pakuju u letvarice po 10 kg. Pojedinačne glavice mogu se pakujeti u perforirane PE vrećice, što doprinosi boljoj održivosti na prodajnom mestu. Kineski kupus može se skladištiti u hladnjači na temperaturi od 0 – 2 °C i pri relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nakon 2 do 3 meseca skladištenja čišćenjem može otpasti do 40 %.

Kupus


[Only registered and activated users can see links. Click Here To Register...]

Kupus je dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice (Brassicaceae) koja razvija veliki pupoljak nastao savijanjem lišća. Prve godine stvara vegetativne organe, a druge cvetno stablo i seme. Korenov sistem se sastoji od nekoliko debljih žila iz kojih izbija masa bočnih žila. Pojedine žile prodiru u zemljište i do 1 m. Nadzemni deo, tj. glavica zavisi od sorte i težine i može biti od 30-50 cm.

Upotrebljava se u svežem, kuvanom ili konzerviranom stanju naročito tokom zime.

Sadrži u proseku 6-10 % suve materije, 4-1 % ugljenih hidrata, 1-2 % belančevina kao i 3-50 mg C vitamina, pri čemu ima naročitu važnost u ishrani tokom zimskih meseci. Prve godine stvara vegetativne organe, a druge cvetno stablo i seme.

Agroekološki uslovi
Temperatura
Kupus je kultura koja najbolje uspeva u prohladnom i vlažnom podneblju. Optimalna temperatura za rast je 15-18 ºC i na tada seme klije i niče za 3-4 dana. Visoke temperature, iznad 25 ºC deluju štetno na rast i razvoj glavice. U fazi rozete izdrži temperaturu od –3 do –5 ºC, a neke sorte i do –8 ºC. Starije biljke bolje podnose niske temperature, bez štetnih posledica mogu izdržati do –12 ºC, pa i niže temperature.

Prema svetlosti ima umerene zahteve, ali ne podnosi jako zasenjavanje, naročito u fazi presađivanja kao i savijanja i porasta glavice. S obzirom na klimatske uslove, kod nas se kupus obavezno navodnjava.

Voda
Navodnjavanje zasada je obavezno i pri tome treba održavati umerenu ali dovoljnu vlažnost zemljišta. U suviše vlažnim uslovima zasad se izdužuje, pa se loše prima prilikom rasađivanja, dok u suvim uslovima zaostaje u porastu. Zalivanjem se prvo vlaži gornji oranični sloj od 10-15 cm s 2-3 l/m2, a s kasnije 4-6 l/m2. U vreme ukorenjavanja zalivanje izostaje da bi biljke razvile snažniji korenov sistem. Potrebe zasada za vodom su različite i variraju u rasponu od 80-160 mm u zavisnosti od uslova proizvodnje. U skladu s tim varira i broj zalivanja i norma navodnjavanja.

Navodnjavanje sadnog matrijala vrši se u natkrivenim ili toplim rasadnicima. Ovim navodnjavanjem treba dodavati manje količine vode kako bi se sprečio bujni rast i bolesti ali i održala potrebna toplota u rasadniku. Najčešće se primenjuje ručno navodnjavanje. Posle rasađivanja kupus zahteva 380-500 mm vode u zavisnosti od klimatskih uslova.

Kod ranih sorti turnusi su 8-15 dana, kasnije sorte imaju kraće turnuse u početku 5-9 dana, pa se produžuje na 8-15 dana. Niža vlažnost usporava formiranje glavica koje ostaju sitne i meke. Ako zemljište presuši i potom se naglo potopi, dolazi do pucanja glavica koje su tada lošijeg kvaliteta i gube tržišnu vrednost.

Zemljište
Najbolje uspeva na dubokim, plodnim i strukturnim zemljištima slabo kisele do neutralne reakcije (pH 5,5-6,5). Za ranu proizvodnju najviše odgovaraju laka, topla, peskovita zemljišta, a za kasnu teža i plodnija zemljišta koja bolje drže vlagu. Na jako vlažnim zemljištima kupus slabo uspeva jer se usled slabe aeracije (provetrenosti) zemljišta rast jako usporava, a glavice se ne oblikuju. Na kiselim i teškim zemljištima može se uzgajati samo uz obilno dodavanje stajskog đubriva.

Agrotehničke mere
Plodored
Kupus treba obavezno uzgajati u plodoredu jer dosta propada od bolesti i štetočina. Na istu površinu trebao bi doći tek posle 3 godine. Dobri predusevi za kupus su cvekla, celer, krastavac, salata, paštrnak, lucerka, paradajz, krompir, grašak, ječam, pšenica i dr., a kupus je odličan predusev za većinu povrtarskih kultura jer ostavlja zemljište nezakorovljeno i rastresito.

Obrada zemljišta
Osnovna obrada zemljišta vrši se obavezno u jesen na dubinu 25-30 cm. Poorano zemljište se ostavlja da prezimi u otvorenim brazdama. Priprema zemljišta za rasađivanje ranog kupusa počinje odmah u proleće i sastoji se od kultivacije, drljanja i valjanja. Valjanje zemljišta je obavezna mera jer kupus ne podnosi rastresito zemljište. Za kasni kupus koji dolazi kao postrni usev, zemljište se ore i odmah priprema posle skidanja prethodnog useva.

Đubrenje
Pre određivanja đubrenja potrebno je znati stanje hraniva u zemljištu i pH zemljišta. Kupus iznosi iz zemljišta velike količine hranjivih materije i odlikuje se naročito velikim zahtevima prema azotu i kalijumu. Unošenje azota jako povećava prinos, ali je pri tom vrlo značajan međusobni odnos N:P:K. Ako se preobilno đubri azotom glavica ostaje rastresita, meka i šuplja a tržišna vrednost takvih glavica je mala. S povećanjem količine kalijumovih đubriva povećava se čvrstoća glavice, a nedovoljna količina kalijuma u odnosu na azot izaziva neugodan miris kod kuvanja takvog kupusa.

U jesen, pri osnovnoj obradi zemljišta, preporučuje se aplikacija NPK đubriva u formulaciji 10:20:30 ili 0:20:30, u količini od 300-400 kg/ha. U proleće, prilikom pripreme zemljišta pred sadnju, može se dati 300-400 kg/ha NPK 15:15:15. Prvo prihranjivanje izvodi se odmah nakon sadnje, odnosno nakon prijama biljaka, azotnim đubrivima (KAN 27 %), u količini od 150-300 kg/ha, a korisno je pre zamotavanja glavica izvršiti i druga prihranjivanja kompleksnim đubrivima 10:20:30 u količini od 200 kg/ha. Ukoliko se koristi stajsko đubrivo, navedene količine mineralnih đubriva mogu se smanjiti.

Setva i sadnja
Setva kupusa mora biti brižljivo obavljena kako bi se dobio jednolični sklop biljaka. Stoga je najbolje sejati u redove, s razmakom između redova 8-12 cm, a između biljaka u redu oko 3 cm. U zavisnosti od vlažnosti i kvaliteta zemljišta, dubina setve je 1-2 cm. Utrošak semena je 500 semena/m2 (250 biljčica na m2). Kod rane proizvodnje rasada u negrejanom prostoru treba obratiti pažnju na temperature jarovizacije (0-10ºC). Starije rasad brže prolaze kroz stadijum jarovizacije od mlađeg.

Gustina rasađivanja zavisi od sorte, plodnosti i vlažnosti zemljišta. Razmak biljke od biljke u redu može biti od 30-80 cm, a zavisi od krupnoće sorte. Pri međurednoj obradi traktorskim kultivatorom razmak treba biti od 80-100 cm između redova. Kada se kupus sadi ručno, rasad se sadi do prvog lista (vršni pupoljak mora ostati izvan zemlje) i odmah se mora zalivati ili se sadi mehanizovano, pa se istovremeno i zaliva.

Nega zasada
Kod nege rasađenog kupusa obavezna su 2-3 okopavanja jer se pri tome biljke malo nagrnu zemljom što dovodi do boljeg stvaranja adventivnih žilica. Kupus se obavezno mora navodnjavati 6-10 puta tokom vegetacije, a naročito u vreme uvijanja glavice. Prihranjuje se 2-3 puta.

Berba i prinos
Kupus se bere tako da se glavice seku iznad prve etaže donjeg lišća. Rani kupus se bere u 2-3 navrata, a kasni kupus se mora brati obavezno pre jakih mrazeva i temperature od -5 °C. Ako za vreme berbe nastanu niske temperature tada se berba prekida i čeka se povoljniji trenutak. Berba je ručna, a na većim gazdinstvima posebnim transporterima olakšava se pakovanje. Prinos ranih sorata odnosno hibrida je od 30-40 t/ha, srednje ranih oko 60 t/ha, a kasnih više od 80 t/ha.