DRAGA DIMITRIJEVIĆ-DEJANOVIĆ


(Stara Kanjiža, 30.08.1840 — Stari Bečej, 26.06.1871)

U malom broju srpskih pesnikinja u XIX veku, Draga Dimitrijević-Dejanović, pored Milice
Stojadinović Srpkinje, spada u najistaknutije pesnikinje srpske romantičarske poezije.
Rođena je u Staroj Kanjiži 30. avgusta 1840. godine u uglednoj i bogatoj advokatskoj
porodici. Školovala se u institutu Vižnikov u Temišvaru, ali se zbog teškog oboljenja
očiju već u trinaestoj godini vratila kući roditeljima. Udala se 1861. za starobečejskog
učitelja Mihaila Dejanovića. Prkosne prirode, energična i poletna, po svemu suprotna
svome suprugu, napušta ga i vraća se roditeljima.

Ubrzo je otputovala u Peštu, rođaku Stevi V. Popoviću, koji je bio direktor Tekelijanuma,
pridružuje se krugu srpske omladine i postaje vatren zagovornik ženske ravnopravnosti.
Prve pesme objavila je u Danici 1862. godine; u istom časopisu, odmah potom, objavljuje
i članak "Zla sreća devojačka", u kojem će, ova prva srpska feministkinja, tražiti za
žene "pravo na privređivanje".

Kada je osnovano Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, ona napušta roditeljski dom, sa
željom da se posveti glumi. Prvi put je zaigrala u jednom šaljivom pozorišnom komadu, u
ulozi Roksande Dukatićeve u Benediksovom delu Doktor Zoljić, 27. avgusta 1862. godine.
Koliko je kao pesnikinja bila rado čitana i lepo prihvaćena, kao glumica je bila nezapažena.
Posle godinu dana prelazi u Beograd, u Narodno pozorište, gde malo igra, takođe bez nekog
većeg uspeha. Za pozorišne potrebe prevodi sa nemačkog, ali se ubrzo vraća poeziji.
Intenzivnije piše pesme i pripovetke, ali ne prestaje da se bavi emancipacijom žena u
Ujedinjenoj omladini srpskoj (1864).

riznicasrpska