Kada tinejdžerske godine dođu u porodicu, to znači da deca nisu više ni mala, a opet nisu ni odrasla. Zbunjena su, a zbunjeni su i roditelji. Tinejdžeri su nesigurni i previše fokusirani na sebe. U ovom nepredvidivom periodu odrastanja, na udaru je samopouzdanje dece. Ono treba da se sačuva i to je jedan ozbiljan zadatak.

Kako možemo da pomognemo tinejdžerima u ovoj ključnoj fazi odrastanja?


Nije na odmet da ponovimo još koji put da je samopouzdanje osnova i ključ uspešnog i stabilnog života. Tajna čovekovog osećaja i mišljenja o sebi je sadržana u samopouzdanju. Jer, samopozudanje:

Utiče na interakciju sa drugima.

Predstavlja ogledalo onoga kako se čovek oseća u vezi sa samim sobom.

Ukoliko je zdravo i sadržajno utiče pozitivno na celokupnu ličnost.

Utiče na sreću individue.


Zašto je samopouzdanje ključno za tinejdžere?
Samopouzdanje tinejdžerima daje sposobnost da se hrabro suoče sa životnim izazovima, da se ne boje da pitaju, da ne shvataju razočaranje kao poražavajuću činjenicu, već kao deo života, jer je on kao tobogan.

Veze, emocije, pritisak drugara, takmičarski nastrojena sredina, visoka očekivanja koja se čine nedostižnim, utiču na samopouzdanje u velikoj meri.

Samopouzdanje daje deci vetar u leđa da se neustrašivo hvataju u koštac sa izazovima.

Samopouzdanje je druga reč za jake i stabilne odnose, veze, uopšte za srećnu individuu.


Kako roditelj utiče na samopouzdanje svog tinejdžera?

Roditelji su najbitnija karika u razvijanju samopouzdanja. Roditeljska podrška je najbitniji činilac u izgradnji detetove ličnosti i snage.

Akcije i način obraćanja roditelja pogađa tinejdžera najviše.

Kako se oni osećaju zbog vas utiče na njihovo samopouzdanje.

Kako se ophodite prema njima postavlja okvire u kojima tinejdžer gradi mišljenje šta je normalno i dobro, a šta ne.